Лектира

Данило Киш, Рани јади

Рани јади пдф

Данило Киш један је од наших најзначајнијих послератних писаца. Збирка приповедака Рани јади објављена је 1970. године и представља прву књигу Кишовог Породичног циклуса, који поред поменуте збирке чине романи Башта, пепео (1965) и Пешчаник (1972). Ове три књиге, како је сам Киш рекао, стоје једна према другој као скица (Рани јади), цртеж (Башта, пепео) и готова слика (Пешчаник). Оне, више од било које друге Кишове књиге, обилују аутобиографским елементима.

Прkisоблеми у делу: страдање јеврејско-српске породице током Другог светског рата; проблем одрастања; утицај рата на дете; како поднети сиротињу и беду; однос са неадекватним оцем …

Послушајте кратку аутобиографију писца коју говори је сам аутор овде.

Радњу приповедака Раних јада можемо повезати са појединим моментима из живота Данила Киша. Одвођење његовог оца и већине његових рођака у Аушвиц, одакле се скоро нико неће вратити, можемо довести у везу са бројним појединостима из приповедака (на почетку приче „Серенада за Ану“ приповедач каже: „Чуо сам неки жагор под прозором и помислих да су дошли да убију мог оца“; У причи „Човек који је долазио из далека“ сазнајемо да је отац одведен, а у причи „Из баршунастог албума“ дознајемо и о очевој претпостављеној смрти). Приче Раних јада смештене су у простор мађарске провинције, налик оној коју Киш помиње у Аутобиографији У питању је очев родни крај, где су побегли 1942. године, после новосадског покоља.

Киш нас у Аутобиографији упознаје и са податком да је, током детињства које је провео у Мађарској, радио као слуга код богатих сељака. Сличне аутобиографске елементе проналазимо у причи Док му бишту косу, а мотив сиромаштва провучен је кроз бројне приповетке ове збирке . У овом аутобиографском звучном запису Киш истиче и доминатно осећање свог детињства – узнемирујућу различитост (мотив погрома и јеврејства) –  коју можемо довести у везу са многим причама из збирке Игра, у којој препознајемо нешто од страха и стида пред оним што је сопствено порекло, а затим и у причи Ливада, где нас приповедач упознаје са постанком своје уметничке свести, речима: „Господе, како сам немоћан пред овим цвећем.“ Такође, у причама Погром, Серенада за Ану и др.

Киш каже да за његов однос према књижевности није без значаја чињеница да је његов отац био писац првог међународног реда вожње. За ту књигу Киш каже да је читаво једно космополитско и књижевно наслеђе. У причи Из баршунастог албума видећемо како је дечак Анди, кришом од мајке, сачувао тај очев Југословенски земаљски и интернационални кондуктер, аутобуски, бродарски, железнички и авионски, као, како сам каже, драгоцено наслеђе. Ова нам појединост открива значај докумената и документарног у Кишовој прози, као јединог начина целовите реконтрукције очевог лика. Документарност, заједно са мајчином аверзијом према пуким измишљотинама, обележиће овај Кишов аутобиографски, Породични циклус.

Уводна прича даје нам сигнал за читање осталих прича Раних јада и разумевање судбине Андреаса Сама. Анди ће пасти у стварни живот –  у ратне околности, сиромаштво,  боловање свог оца – вртоглаво и нагло, као што падају дивљи кестени, на почетку ове збирке. Супротстављајући распрскавање кестена постепеном рађању птице из јајета, приповедач нам наглашава да то није било спонтано, већ нагло одрастање некога ко је бачен у живот за какав није био припремљен.

Еол је, према Хомеру, био смртни господар ветрова који је живео на плутајућем острву Еолији, и који је пријатељски помогао Одисеју тако што му је дао врећу, у коју су затоврени сви неповољни ветрови. У наслову уводне приче такође се помињу ветрови, али и тамо кестен пада стрмоглаво и без ветра, као што је и у последњој причи,боље за звуке еолске харфе да буде врели јулски дан без ветра.  Као што су се кестени рапукнули, тако ће препући и бандере када буду схватиле да више нису младо, зелено, дрво, већ електронски стуб. Још једном Киш нам сигнализира болност одрастања и преласка од младог зеленог дрвета, до распукнутог електронског стуба. Еолска харфа, Андреаса Сама, захваљујући свом положају, „хвата“ скале и мелодије прошлости и будућности, хвата звуке времена, што нас упућује на Кишову окренутост проницању сопственог порекла и прошлости у Раним јадима, као и у другим делима Породичног циклуса. Самоћа је пресудна за њену музику, зато што се не открива свакоме и зато што је за свако стваралаштво, па и за писање, неопходна осамљеност. Та потребна самоћа враћа нас и на „узнемирујућу различитост“ о којој је Киш говорио у својој аутобиографији, јер је необично и помало забрињавајуће за друге да виде некога како ослушкује рад електричних стубова.

Мотив сиромаштва је доминантан у приповеткама Раних јадаРатно време и Андијево јеврејско порекло обележили су његову породицу, као и бројне друге породице током Другог светског рата. Као и увек за време ратова, живело се у сиромаштву и у недостатку основних животних намирница. Међутим, неки су и у том времену успели да профитирају. Та разлика потцртана је у неколиким причама Раних јада. У причи „Док му бишту косу“, сазнајемо о тешким и непријатним пословима које је Анди морао да обавља као слуга по мађарским кућама. Док га бишту и убијају ваши које је Анди „зарадио“ чистећи кокошињац, он има јак осећај дивљења према ружи која се расцветала и распала у ружичњаку. Слично је и са причом „Ливада“, у којој Анди полази, са недовољно новца, по лек против шуге код локалног лекара. Стид од немања довољно новца да плати лек, превазићи ће замишљајући у глави већ свој повратак и остављајући ту непријатност за собом. Међутим, као и са претходном причом, доминантно осећање биће, ипак, један уметнички и лирски доживљај немоћи пред лепотама природе. „Прича о печуркама“ говори на другачији начин о њиховом сиромаштву. Толико и такво је њихово гладовање да су они у страху да неко други не открије печурке које су пронашли. Трагичност ситуације појачава то што је њихов страх бесмислен, јер су печурке, у ствари, отровне. Приповетка „Погром“ говори о обијању магацина од стране гладних људи, испричаном из Андијеве перспективе. Он полази са том гомилом, како сам каже, да размрси клупко догађаја у које се у последње време био уплео и његов живот. Јеврејска заједница, којој је и сам Анди припадао, изненада је постала изопштени део друштва –  обесправљена, изгладњивана и мучена страхом да ће преко ноћи бити њени чланови бити одведени у неки од логора. Дечак Анди, који све ово доживљава, морао је бити врло збуњен наглом променом њиховог друштвеног статуса, зато он има потребу да истражи и разуме „клупко догађаја“ у које је силом ратних прилика био уплетен.

У структуру Раних јада укључено је више прича о животињама („Коњи“, „Мачке“, „Пас који говори“ и, на известан начин, „Замак осветљен сунцем). Међутим, специфичност ових прича је у томе што је у њима судбина животиња трагична, баш као и људска. И оне су погођене ратом и окусиле су суровост околности у које су, као и Анди бачене, неприпремљене, и без икакве кривице. Окрутност, међутим, прелази и на самог Андија, јер он ће бити џелат тек рођеним мачићима, зато што не постоји правда на овом свету, ни за људе ни за животиње. Зар то не говори несумњиво о Андијевом наглом и болном одрастању, јер човек који је увидео неправду и, како Иво Андрић каже, „пукотине и шавове овог света“, више га никад не може видети као беспрекорну целину.

У низу прича ове збирке тематизује се Андијева потрага за властитим пореклом, трагајући за целовитом сликом о свом оцу или настојећи да сачува што више успомена на њега.  Већ на самом почетку у причи „Игра“ указује нам се да није у питању обична дечија игра, или бар не игра за његове родитеље. Та игра открива порекло, открива „понорнице крви“, како сам отац Едуард Сам каже, злурадо; Анди нам несвесно открива очево порекло, своју блискост са прецима, луталицама. Ахашфер, или Ахасфер, је библијска личност. То је човек кога је бог проклео да не може никад ни умрети ни смирити се, него мора вечно лутати. Зашто је то значајно? Кишов отац је имао историју менталних болести, о томе Киш много опширније говори у другим делима Породичног циклуса. Али помиње узгред у причи „Из баршунастог албума“ његове отпусне листе из Ковина (мисли се на менталну установу у Ковину). Оца, приповедач назива „великим дететом свог времена“, „неспособним за физички и умни рад“ и замишља га у колони жена, деце и старих које одводе како пада и посрће, како плаче као мало дете. Поменута прича, проговара први пут о очевој природи и открива нам прецизније Андијеву потребу да фигуру оца сачува у свом сећању и задржи што дуже, чак и након његовог одласка у логор, како претпостављамо, јер је и Кишов отац био одведен у Аушвиц. Полазећи за Црну Гору, Анди ће сачувати, „као у урни пепео“, остатке свог оца – његову крштеницу и школска сведочанства, историјски архив његове менталне болести, преписе судских парница, отпуснице из болнице у Ковину, као и, између осталог, очев Југословенски земаљски и интернационални кондуктер, аутобуски, бродарски,  железнички и авионски. Сам Андреас Сам истиче важност ових докумената речима: „То беше, без сумње, рана свест о томе да ће то бити једина прћија мог детињства, једини материјални доказ да сам некад био и да је некад био мој отац.“ Као што нам је познато, Кишова луталачка, ахашферошка судбина трајаће све до краја његовог живота.

Снимак документарне емисије Данило Киш – успомене и сећања (2/8), у којој се говори о Новосадској рацији 1942. године, у којој је замало страдао Кишов отац, а и сам Данило Киш можете погледати овде.

Породични циклус: Рани јади, Башта, пепео, Пешчаник

Аутобиографски елементи: судбина јеврејске породице у Другом светском рату –  прогон, сиромаштво, очеве особине

Одлике Кишовог стваралаштва: фрагментарност, документарност

Приповедање: 1.л.јд. перспектива дечака и 3.л.јд. перспектива одраслог чпвека која омогућава дистанцу и објективност.

Два пролога и два еполога – „Улица дивљих кестенова“ и „Дечак и пас“ као епски пролог и епилог; „С јесени кад почну ветрови“ и  „Еолска харфа“ као лирски епилог.

Мотив сиромаштва – „Док му бишту косу“, „Ливада“, „Погром“, „Печурке“ , „Коњи“ итд.

Приче о животињама – „Мачке“, „Коњи“, „Пас који говори“, „Замак осветљен сунцем“ итд.

Мотив потраге за својим пореклом – „Игра“, „Погром“, „Ливада“,„Из баршунастог албума“ итд.

Мотив мириса, мотив одласка, мотив очевог лудила…


Софокле, Антигона

sophocles-2Највећа три писца грчке трагедије били су: Есхил, Софокле и Еурипид. Софокле је написао између 100 и 130 драма, али је данас сачувано само седам.

Трагедија је везана за  настанак позоришта у Грчкој, у V веку пре нове ере. Најзначајнији антички трагичари били су Есхил, Софокле и Еурипид. Грађу за своје трагедија најчешће су проналазили у Хомеровим или Хесиодовим митовима.  Па је и Софокле, на грађи мита о Едипу, написао неколико трагедија: Антигона, Цар Едип, Едип на Колону.

Да бисте добро разумели Антигону, неопходно је прво да прочитате Мит о Едипу.

Antigona i Edip

Антигона приказује трагичну судбину умне заслепљености и  радикалног аутократизма (неограничена владавина једног човека), оличеног у лику Креонта. Креонт представља државну власт, и својом одлуком да се Полиник, као противник Тебе, не сахрани како достоји, он се супротставља старијим и важнијим законодавцима Диву и Правди.  Драмски сукоб до ког долази представља, у ствари, сукоб закона и правде, који нису нужно исто. У овој трагедији се, међутим, приказује и сукоб два начела: принцип неприкосновене неразумне власти (мушки принцип), оличен у лику Креонта, и начело љубави (женски принцип), коју представља Антигона.

Антигона се супротставља Креонтовој наредби верујући да поступа исправно и по божанским законима једино ваљано. Убеђења којима се она води су сестринска љубав и божанска правда – свештени закон поштовања мртвих, по коме право на последњу пошту има сваки покојник, а камоли рођени брат. Зато она свој наум назива светим сагрешењем, јер у очима закона, прописаног од стране државе и њеног аутократског представника Креонта – она греши, али с друге стране она испуњава свету сестринску, па ако ћемо и људску дужност, да се покојницима пружи миран починак. А када Антигона, на почетку трагедије, загонетно каже да зна „коме треба годит` највише“, она тада мисли на вољу богова, јер како Коловођа у трагедији упозорава: „ Ко мртве поштује, бозима драг је.“ Међутим, наставља и речима да „Владарски оштри кршити закон грађанин прави никако не сме.“ У томе је Антигонино сагрешење и њена трагична кривица.

Антигона зна да својим чином свесно изазива смрт, она је, дакле, свесна своје трагичне судбине, што је и чини трагичним јунаком. Њена жртва, међутим, није узалудна. Она би требало да подари мир својој намученој, и за патњу судбински предоређеној породици. Кривица тражи казну и жртву („За оца мучиш муку ту“), а смисао Антигонине жртве је у тежњи да се њоме поврати нарушени склад у свету и човеку самом.

ДЕБАТА: (Не) треба се борити за идеале због којих се страда

ПРАВИЛА ДЕБАТЕ У КАРЛ ПОПЕР ФОРМАТУ:

Свака екипа добија прилику да изложи своје аргументе и поставља питања супротној екипи. Судија на крају дебате даје конструктивне повратне информације – коментарише логичке грешке, недостатке доказа или аргумента које су дебатери можда превидели и, наравно, доноси одлуку о победнику.


Еп о Гилгамешу

image1Еп о Гилгамешу – сумерско-вавилонска књижевност; најстарији пронађени еп; 1700. г. пре н. е.

Еп: један од најстаријих епских жанрова, стиховани облик, усмени/народни или ауторски; живот, веровања, обичаји, вредности, преломни догађаји у трајању друштвене заједнице; опширност и развијеност; мноштво епизода; епска техника.

Тема: Гилгамешова потрага за бесмртношћу

Композиција – два епска тока:

1. херојски подвизи (1–6. плоча)

2. Енкидуова болест и смрт и потрага за бесмртношћу (7–12. плоча)

  • Поетски простор: земаљски и митски (Урук, Кедрова шума, Брег богова, Подземни свет, Врт богова, Сунчева капија, Светско море, Воде смрти)
  • Мотиви: смрт, пријатељство, тиранска владавина, побуна против самовоље богова, сан…
  • Интернационални мотиви: стварање човека од земље, потоп, силазак у подземни свет
  • Гилгамешов преображај: тиранин –  јунак и борац, заштитник људи и богова – трагалац за бесмртношћу – мудрац
  • Енкиду: блискост са природом, предосећање смрти, страх од смрти
  • Утнапиштим, човек којем богови дарују бесмртност
  • Функција понављања (земаљски подвизи Гилгамеша и Енкидуа, портрет Гилгамеша после суочења са смрћу пријатеља, Гилгамешова питања о неминовности смрти): Гилгамешова спознаја смрти, страх од ње, немирење са људском судбином
  • Кружна композиција: збивања почињу и завршавају се у Уруку ® исход потраге за тајном вечног живота: смрт као циљ животног путовања

Библија

  • Хебрејска књижевност
  • Библија (Свето писмо) – 13. в. пре н. е. – 1. в. н. е.:
  • Стари завет – јудаизам, верско учење, морални кодекс, обичаји, историја и легенде јеврејског народа
  • Нови завет – хришћанска религија, живот и учење Исуса Христа
  • Превод на српски језик: Вук Караџић, Нови завјет (1847); Ђура Даничић, Стари завјет (1868)

Легенда о потопу

  • Закони (Петокњижје, Пентатеух, Тора), Књига постања
  • Потоп – интернационални мотив
  • Природна катастрофа – божја казна: митско мишљење; потоп – митска категорија: знак новог почетка и обнове
  • Бог: свемоћан, строг, суров, немилосрдан, али и праведан, тежи да сачува људски род и жива бића од потпуног уништења
  • „Небески ковчег“ (Нојева барка, лађа, Арка): симбол спасења, Христове цркве
  • Ноје: „праведан и безазлен“, веран, послушан, захвалан Богу за спасење
  • Дескрипција потопа: хиперболе, метафоре, анафора, полисиндет, инверзије, понављања и градацијски низ
  • Симболика бројева: седам – свеукупност простора и времена, целовитост небеског и земљског, довршеност и могућност обнављања; четрдесет –припрема, кушање, казна
  • Симболи: вода и ветар (ваздух) – извори живота, обнављање и прочишћење од греха (гавран – доносилац лоших вести, смрт, жалост, самоћа; голубица – чистота, безазленост, невиност, мир; Свети дух; маслинова гранчица – мир, хармонија; дуга – мост између неба и земље; помирење и склапање новог савеза Бога и људи)
НОВИ ЗАВЕТ

  • besedaКоји бисте од Христових начела посебно издвојили? Зашто, по вашем мишљењу, Христ посебно истиче сиромашне, угњетаване и прогањане? Образложи у чему је лепота и вредност истине? Зашто је важно, по вашем мишљењу, не само склањати се од греха, већ и од помисли на грех, како је Христ истицао?
  • Опиши ток Христовог суђења. Уочи мотив издаје Христа. Како издајника коментаришу они у чију је корист издао Христа? Протумачите каква је, у светлу црквеног учења, Јудина смрт. Протумачи Христово ћутање на суду. Како се Понтије Пилат односи према Божијем сину? Истражи шта судији открива да је суђење Христу намештено. Образложи на који начин се Понтије Пилат ограђује од проливања Христове крви. Које речи римског намесника значењски прате гест његовог прања руку? Шта данас означава израз „опрати руке“?
  • Уочи које су једине речи које Христ изговара док је разапет на крсту? Какву сумњу он тим речима исказује? Опиши какви догађаји у природи прате испуштање душе сина Божијег. Шта се догађа са људским душама?

ИЛИЈАДА

  • homerКоји догађај описује одломак из шестог певања Илијаде? Чиме је овај одломак у вама изазвао снажне утиске и подстакао вас на размишљање?
  • Образложи зашто Хектор долази у двор. Због чега не проналази Андромаху у својим одајама? Протумачи зашто Андромаха с пажњом прати борбе Тројанаца и Ахејаца? Издвој стихове који показују да Андромаха, попут војног генерала, промишља размештај војске и стратегије одбране.
  • Образложи шта Андромаха замера свом супругу? Каква предосећања она има у вези са предстојећим борбама? Образложи како је Андромахин страх мотивисан догађајима из прошлости везаним за њену породицу. Шта би Андромаха желела да Хектор уради?
  • На који начин Хектор објашњава Андромахи разлоге свог одласка у борбу? Каква схватања о владарској части и ратничком достојанству он у свом монологу открива? Обраложите због чега би за Хектора било понижење да дочека непријатеља на двору, а не у борби. Објасни његову последњу жељу у вези са сином. Протумачи каква је Хектор личност.homerova-ilijada
  • На претходним часовима говорили смо о различитим владарима (Креонт, Гилгамеш, Хектор). Какве особине један владар треба да поседује? Образложите зашто је част особина на којој се нарочито инсистира код владара? Због чега је за владара неопходна топлина и нежност, која је приказана и у Хекторовом лику. Образложите да ли су, по вашем мишљењу, част и храброст особине које имају превисоку цену? Кога бисте, од књижевних или историјских јунака, ви издвојили по овим особинама?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s