Писмени задаци

ПРВА ГОДИНА

  • Чиме ме је задивио лик Бановић Страхиње
  • Суочавање Бановић Страхиње са издајом и неверством
  • Моралне вредности речи и поступака ликова у песми Бановић Страхиња
  •  „Помало је такијех јунака, ка што бјеше Страхинићу бане“
  • Бановић Страхиња, човек који воли и прашта
  • Мотив лепоте у народној лирској песми Сунце се дјевојком жени и причи Дјевојка бржа од коња
  • Композиција народне приче Дјевојка бржа од коња
  • Лепота као тајна и загонетка (Дјевојка бржа од коња)
  • Мотив лепоте у народној књижевности (Сунце се дјевојком жени, Дјевојка бржа од коња, Златна јабука и девет пауница)
  • Немоћ жене и мајке у народној балади Хасанагиница
  • Трагична судбина жене и мајке у народној балади Хасанагиница
  • Положај жене у народној балади Хасанагиница
  • Трагичан лик Хасанагинице
  • Лик супруге у народној епској песми Бановић Страхиња и Лазаревићевој приповеци Први пут с оцем на јутрење
  • Лик супруге у народним песмама (Бановић Страхиња, Хасанагиница) и приповеци Први пут с оцем на јутрење
  • Породица у Лазаревићевој приповеци Први пут с оцем на јутрење
  • Лик Митра у Лазаревићевој приповеци Први пут с оцем на јутрење
  • Митров кукавичлук и Mаричина храброст
  • Митрова борба с пороком
  • Мотив усамљености у чеховљевој новели
  • Туга Јоне Потапова
  • Успомене и сећања Андреаса Сама
  • Стварност и снови Андреаса Сама
  • Мотив обесправљености и сиромаштва у Раним јадима Данила Киша
  • Ожиљци на души или „рани јади“ Андреаса Сама
  • Слика детињства у „Раним јадима“
  • Потрага Андреаса Сама за изгубљеним временом
  • Антигона – борба за узвишене законе богова
  • Антигона – трагична јунакиња античке драме
  • Универзална порука Софоклове драме
  • Антигонина трагедија
  • Власт и владар у Софокловој Антигони
  • „За љубав, не за мржњу, ја сам рођена!“ (Софокле, Антигона)
  • Непомирљивост Антигониних и Креонтових ставова у Софокловој трагедији
  • Контрастни ликови Антигоне и Исмене у Софокловој трагедији
  • Трагична заслепљеност влашћу у Софокловој Антигони
  • Појединац и власт у Софокловој трагедији – универзални смисао
  • Хектор као носилац  Хомерове идеје о бесмислу рата
  • Говор љубави и истине надјачава силу и мржњу
  • Гилгамешова сазнања на путу потраге за извором вечитог живота
  • Божанско и људско у Гилгамешовом лику
  • Свевременски смисао Епа о Гилгамешу
  • Еп о Гилгамешу – спев о божанском, херојском и људском
  • Гилгамешово и Енкидуово пријатељство
  • Мотив пријатељства у Епу о Гилгамешу и Илијади
  • Илијада – еп о о јунаштву и љубави
  • Антиратне идеје у Илијади
  • Хекторов патриотизам
  • Андромахин лик
  • Одлике библијског стила на примеру Легенде о потопу
  • Универзалне етичке вредности Христове Беседе на гори
  • Епска поезија као естетизована историја
  • Епски јунаци као васпитни узори
  • Светли ликови наше народне епике
  • Косовски бој у историји и епским песмама
  • Женски ликови у епској поезији
  • Епска песма памти и слави
  • Сукоб и помирење Јакшића
  • Чаша молитвена у Анђелијиним рукама
  • Мотив љубави у песми Ропство Јанковић Стојана
  • Представљање породичних односа у песми Ропство Јанковић Стојана
  • Пример моралности из наше народне епике
  • Мотив сукоба браће у народној књижевности
  • Интернацинални мотив – муж на свадби своје жене
  • Слика жене у народној поезији
  • Епска биографија Марка Краљевића
  • Симеонове животне поуке
  • Идеализовани лик оца Симеона у Савиној биографији
  • Свети Сава – место и улога у животу српског народа кроз векове
  • Јефимијин вез од мисли, неспокоја и страха у монашкој самоћи
  • Јефимијин однос према традицији
  • Јефимијине златне нити
  • Световно и духовно у посланици Слово љубве
  • Уметнички доживљај српске средњовековне књижевности
  • Поезија српске средњовековне књижевности (Похвала кнезу Лазару и Слово љубве)
  • Љубав у гледиштима средњовековних писаца
  • Слика Београда у делу Константина Филозофа
  • Слика света и живота у делима ренесансних писаца
  • Шта сазнајем о садашњости, читајући дела из прошлости
  • Хуманизам и ренесанса – период обнове човека, културе и књижевности
  • Петраркини сонети о љубави
  • Дантеова уметничка визија пакла
  • Мотив љубави на први поглед у ренесансној књижевности
  • Љубави ренесансних песника (Алигијери, Петрарка, Бокачо)
  • Мотив сокола у деветој причи петог дана из Бокачовог Декамерона
  • Карактерне врлине и животне вредности у новели о мона Ђовани и дон Федеригу из Бокачовог Декамерона
  • Утицај петраркизма и дух ренесансе у драми Ромео и Јулија
  • Мотиви љубави и мржње у Ромеу и Јулији
  • Ромео и Јулија између љубави и мржње
  • Ромео и Јулија – пораз или тријумф љубави
  • Вечна љубав Шекспирових јунака
  • Љубав у Верони је јача и од мржње и од смрти
  • Меркуцио и Тибалт – представници супротстављених страна у трагедији
  • Трагично у Шекспировој драми Ромео и Јулија
  • Љубав и трагика у Шекспировој драми Ромео и Јулија
  • „Нагле се среће нагло и заврше и умиру у свом тријумфу ко ватра“ (Ромео и Јулија)
  • Дон Кихот и Санчо Панса савременог света
  • Дон Кихотов свет
  • Бити Дон Кихот
  • Ветрењаче мог живота
  • Витез Тужног Лика и његов мудри коњушар – једно су људско лице
  • На траговима ренесансног Дубровника
  • Мотиви из природе у стиховима дубровачких петраркиста
  • Петраркизам у поезији дубровачких песника
  • Комично и поучно у Држићевој Новели од Станца
  • Мотиви младости и старости у Држићевим комедијама
  • Мотиви љубави у делима писаца епохе хуманизма и ренесансе
  • Харпаганов лик
  • Материјално богатство и карактерне врлине у Молијеровој комедији Тврдица
  • Срећно и несрећно у епилогу Молијерове Тврдице
  • Тврдичлук и тврдице у књижевности
  • Виђење пролазности у првом певању Гундулићевог Османа
  • Барокни стил у одломцима из Гундулићевог Османа
  • Песник детињства, Војводине и нежности – Мирослав Мика Антић
  • Поезија као игра речи и зaбава за децу – Душан Радовић
  • Стварност је стварнија ако јој додаш нестварног (М. Антић)
  • Чаробан је тај свет од измишљене јаве (М. Антић)
  • И само онда кад и ми тражимо, моћи ће неко и нас да сретне (М. Антић)
  • Па ако се и оклизнеш, некада, у животу, не гледај то као пад у суноврат, него као пад увис! (М. Антић)

ПРИМЕРИ ПИСМЕНИХ ЗАДАТАКА

Мотив љубави у ренесанси

Ренесанса, епоха која је трајала од 14. до 16. века, предствља препород и доноси велике промене у култури и уметности. Човек се окреће овоземаљским вредностима, а одупире се цркви и њеним средњовековним схватањима. У књижевности се све више развија поезија и проза, а мотив љубави постаје један од доминантнијих мотива ове епохе.

Најистакнутији представник лирике овог доба је Франческо Петрарка, који је писао о љубави. Његова љубав је платонска, његова драга је недостижна, а он се у њу заљубљује на први поглед и цео живот пати за њом. Петраркини сонети су доживели толику славу да се створила струја песника петраркиста који су писали о лепоти жене, о чежњи за њеним осмехом, али и о болу због неузвраћене љубави.

Као што је Петрарка имао своју музу Лауру, тако је и Данте Алигијери имао своју Беатриче. Она је за њега била симбол узвишене лепоте и вечна инспирација. Посветио јој је песничко дело „Нови живот“, али она постаје и духовни вођа Дантеа кроз Рај у „Божанственој комедији“.

Писац који уводи телесну љубав, отац новеле, јесте Ђовани Бокачо, који је, попут својих претходника, створио мит о још једној жени. Он ће своју љубав исказати кроз лик Фиамете.

Петрарка, Данте и Бокачо чине врхунске ствараоце италијанске ренесансне књижевности. С друге стране, у Енглеској је стварао ненадмашни Вилијем Шекспир. У трагедији „Ромео и Јулија“ он је писао о чистој и верној љубави која је победила чак и смрт. Вечни љубавници из Верони су постали симбол трагичне љубави.

Књижевност ренесансе доноси поезију пуну љубави и патње, прозу проткану шекспировским трагичним нитима или бокачовским описима телесне привржености. Мотив љубави је стално присутан у књижевности, али најлепше сонете о њој је свакако оставила епоха ренесансе.

Анђела Мрђа, 31.5.2017.

Непомирљивост Антигониних и Креонтових ставова

Једно од најзначајнијих дела старогрчког писца Софокла је Антигона, драма са трагичним крајем која је настала још у петом веку пре нове ере. У овој драми води се борба између главних ликова: Антигоне, као оличења добра и Креонта, као оличења зла. Овде се говори о борби између љубави и безумља, односно борби између моралних и земаљских закона.
Креонт је одлучан, непоколебљив, неумољив деспот, који не мари за глас са стране, а своје одлуке мотивише државним интересом. Креонт Антигонин гест доживљава као породичну издају, јавни шамар, а тим пре што је Антигона његова блиска рођака и вереница његовог сина Хемона. Она мора бити кажњена на суров начин по тој апсолутистичкој логици. Управо та суровост је најизраженија Креонтова црта.
Антигона се јавља као лик који се опирао Креонтовој самовољи, борећи се за достојну сахрану брата Полиника, неустрашива је, правдољубива. Сестрино, Исменино, накнадно саучесништво одбија као лицемерно јерјој  на почетку није била узданица и помоћ. Она је отелотворење љубави и не познаје зло и зато храбро одлази у смрт јер ће је Хад волети. Она презире власт која јој не дозвоњава да буде доследна и то плаћа својим животом.
Креонтов гнев је огроман због прекршене забране и непажње надлежних. Тај гнев се појачава када се у другом покушају укопа Антигона открива као кривац. Креонт је прекршио неписано божије правило да сваки човек, без обзира на то какав је у животу био, има право на достојанствену сахрану, посебно што у грчком подземном свету, душа покојника не може да се смири док се не сахрани.
Антигона није одустајала од својих циљева чак ни по цену смрти јер је уверена да не чини ништа лоше, односно бори се за праву ствар.

Софокле је Антигониним ликом покушао да објасни да је љубав увек исправна одлука и да је вредна жртвовања. Антигона као трагични јунак мора страдати због своје моралне изузетности, у мору слепих послушника. Иако је праведна, у тој правди нема подршке, апсолутистичка логика је кажњава на суров начин. Антигона се не плаши освете, вођена љубављу и правичношћу: „За љубав не за мржњу, ја сам створена.“ Креонтова одлука, чврста и сурова, али и Антигонина воља, представљају два принципа који воде ка трагичном исходу. Овде се говори о борби две јаке личности са супротним убеђењима и мотивима. Борба између људских слабости према материјалном и људских духовних вредности. Између зла и добра. Добро на крају побеђује уз велику цену, цену бројних људских живота- оних који су завршили трагично и оних који настављају да живе у трагедији.
Иако је писана пре много векова ова тагедија осликава и данашњу, а можемо рећи вечну, борбу између вредности- материјалних и духовних.

Сара Пекић, 1ц, 2020.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s