Српски језик и језичка култура

1. Фонетика

2. Гласовне алтернације

3. Изузеци од гласовних алтернација

4. Прозодијски систем (акценти…)

5. Историја српског језика

6. Дијалектологија

 

Фонетика

Фонетика, као наука, проучава настанак гласова, њихово преношење кроз ваздух путем звучних таласа и реакцију људског уха на те таласе. Дакле, фонетика је наука која проучава изговор (артикулацију) и звучање (акустичка својства) гласова. Њена основна јединица је глас. Из тога можемо даље издвојити две области фонетике – артикулациону и акустичку фонетику.

Најопштија подела гласова у српском језику је подела на вокале (самогласнике) и консонанте (сугласнике). Први настају када ваздушна струја нема препреку при свом изласку напоље, а други настају када се говорни органи приближавају стварајући препреку ваздушној струји. Зависно од тога да ли је та препрека потпуна или делимична, гласови српског језика деле се и на праве или шумне консонанте и сонанте (гласнике).

govorni-organi-1

ВОКАЛИ

И

 

 

 

У

 

E

 

О

 

 

 

A

 

 

 

предњег реда језик се помера према предњем делу усне дупље И, Е
средњег реда језик остаје у неутралном положају, не помера се ни напред ни назад А
задњег реда језик се помера према задњем делу усне дупље О, У
високи језик је у најиздигнутијем положају И, У
средњи језик је издигнут до средње висине Е, О
ниски језик је спуштен на дно усне дупље А
лабијализовани усне се истурају напред и заобљују О, У
нелабијализовани усне су у неутрланом положају или благо развучене И, Е, А

КОНСОНАНТИ

 

уснени

(лабијални)

двоуснени (билабијални): усне се додирују образујући преграду

………………………………………….

уснено-зубни (лабијално-дентални): доња усна са горњим секутићима образује теснац

Б, П

………………………………………….

 

Ф

Зубни

(дентални)

врх језика додирује горње секутиће образујући преграду

………………………………………….

врх језика додирује доње секутиће, а предњи део језика приближава се горњим секутићима образујући са њима теснац

………………………………………..

врх језика додирује секутиће образујући са њима преграду, а затим се преграда претвара у теснац

Д, Т

………………………………………….

З, С

 

 

 

…………………………………………

 

Ц

предњонепчани

(палатални)

језик се врхом опире о доње секутиће, док средњим делом образује преграду, а затим и теснац на предњем непцу

…………………………………………..

језик се врхом уздиже према предњем непцу образујући преграду, а затим и теснац

……………………………………………

језик се врхом уздиже према предњем непцу образујући теснац

 

 

Ђ,Ћ

……………………………………….

 

Џ, Ч

………………………………………….

 

Ж, Ш

 

 

задњонепчани

(веларни)

језик задњим делом додирује задње непце образујући са њим преграду

……………………………………………

језик се задњим делом уздиже и прави теснац према задњем непцу

 

Г, К

…………………………………………

Х

праскави

(експлозивни)

говорни органи образују преграду ваздушној струји, ваздушна струја се нагомилава иза ње, а заим се преграда уз прасак нагло уклања

Б, П, Д, Т, Г, К

струјни

(фрикативни)

говорни органи се приближавају образујући теснац кроз који се ваздушна струја пробија Ф, Х, З, С, Ж, Ш
сливени

(африкате)

говорни ограни образују преграду ваздушној струји, ваздушна струја се нагомилава иза ње (као код праскавих), а заим говорни органи образују теснац, кроз који се ваздушна струја пробија (као код струјних) Ц, Џ, Ч, Ђ, Ћ

ЗВУЧНИ

Б Д Г Ђ З Ж Џ
БЕЗВУЧНИ П Т К Ћ С Ш Ч Ф Х

Ц

СОНАНТИ

уснени

(лабијални)

двоуснени (билабијални): усне се додирују

…………………………………………..

уснено-зубни (лабио-дентални) додирују се доња усна и горњи секутићи

М

………………………………………….

 

В

надзубни

(алвеоларни)

врх језика додирује алвеоле (испупчени део десни изнад горњих секутића) Р, Л, Н
предњонепчани

(палатални)

врх језика је притиснут на доње секутиће, а горња површина језика уз предње непце Ј, Љ, Њ
орали (усни) меко непце је подигнуто, па је пролаз кроз нос затворен В, Р, Л, Љ, Ј
 

назали (носни)

меко непце је спуштено, па ваздушна струја пролази и кроз нос  

М, Н, Њ

Поједини гласови српског језика имају и особину мекоће, која настаје због специфичног положаја говорних органа при њиховом изговору (долази до делимичног или потпуног приљубљивања уз  предње непце. Меки гласови су два права суглсника: Ђ и Ћ, и три сонанта: Ј, Љ, Њ.

ФОНОЛОГИЈА

Фонетика се бави физиолошким и физичким особинама звукова, док се фонологија бави улогом коју тај звук има у језичком систему. Фонологија је наука која се бави гласовним системима појединих језика и улогом гласова у језику.

Најмања јединица фонетике је глас, а најмања јединице фонологије је фонема.

Фонеме могу могу да се разликују целином својих артикулационо-акустичких особина (дом – том – лом – сом – ком). У питању су фонеме које су сасвим различите и по врсти, и по месту творбе и по начину изговора итд. Међутим, постоје и примери у којима се фонеме разликују не целином својих артикулационо-акустичких особина, него само једним од њихових елемената – на пример звучност/безвучност: дом – том. Треба, међутим, имати у виду да не могу сви евентуално различити изговори неких гласова представљати и различите фонеме. На пример, глас н у речи банка и у речи нико, ни не изговара се на исти начин. У првом случају, у речи банка, када се н нађе испред задњонепчаних (к), његова артикулација је веларна, у другој речи његова артикулација је алвеоларна. Међутим, овде се не ради о две различите фонеме, већ о две варијанте исте фонеме.

СЛОГОВИ

У српском језику слоготворни су сви вокали (а, е, и, о, у) и, у одређеним позицијама, неки сонанти (пре свега р, ретко л, а још ређе н), а неслоготворни су сви консонанти (б, п, д, т, ђ, ћ, џ, ч, ж, ш, з, с, ф, х, ц) и већина сонаната (в, ј, м, љ, њ).

Слогови могу бити отворени (завршавају се на вокал: сто-ли-ца) и затворени (завршавају се на консонант: леп-тир); дуги (де-вој-ка) и кратки (де-вој-чу-рак), наглашени (де-вој-че) и ненаглашени (де-вој-чи-ца).

Граница слога је у највећем броју случајева иза вокала. а-е-ро-дром, у-чи-о-ни-ца, е-ми-си-ја, А-у-стри-ја, гро-жђе, ба-шта, та-чка
Граница слога је иза сонанта када се унутар речи нађу један до другог:

сонант + сонант или консонант

спрем-љен, хран-љив, мир-но, бла-гај-на, бол-ни-ца, гим-на-зи-ја, мај-стор, биљ-ка, Бел-ги-ја, Ар-ген-ти-на, ви-кен-ди-ца
Изузетак су ијекавски облици, када се нађу м, в или р + је, које води порекло од старог гласа јат. жи-вје-ти, при-мјер, у-вје-жба-ти, са-вјет, за-ста-рје-ти, про-фо-рје-ти, ли-це-мјер
Граница слога је иза консонанта само када се унутар речи нађу:

експлозивни  + било који консонант или назални сонант

слат-ко, срп-ски, ак-це-нат, оп-ти-ка, док-тор, леп-тир, суд-ство, ак-ци-ја, јак-на, јед-на-кост, слут-ња, об-но-ва, јаг-ње

 

фонетска граница слога ра-зми-сли-ти, ук-њи-жи-ти, на-ју-гле-дни-ји
семантичка граница слога раз-ми-сли-ти, у-књи-жи-ти, нај-у-глед-ни-ји

 

  • Растављање речи на крају реда

При растављању речи на крају реда треба се придржавати одређених правила:

  • Никад се не преноси само једно слово (не може: река-о, а-уто, дебе-о).
  • У започетом реду може да остане само један вокал (о-глед, а-уто, у-жина).
  • Када се раздваја послусложеница, цртица се понавља и у следећем реду.
  • У латиници се не раздвајају спојна слова (lj, nj, dž).

Примери за вежбу

  1. Усправним цртама подели следеће речи на слогове: авлија / изузеци / трска / светлост / ласта / трамвај / лопта / потпун / термин / безвучан / карактеристичан / марљив / усахнути / разљутити / претходн
  2. Подвуци речи у којима се налази слоготворно Р: игралишту / трчати / чврсто / кретати / рађати / рвати / ридати / рзати / црква / марва / дотрчати / драг / пркосан.
  3. Подвуци све речи са слоготворним Р у реченицама: Прохладни пада мрак / врх хриди црне/ трне / задњи румени зрак, Зрела, једра зрнца са уздрманих класова круне се и просипају по обући
  4. У речима Смедерево, Бела Црква, Ковачица слогови су : а) сви отворени б) сви затворени в) има и отворених и затворених
  5. Напиши све самогласнике задњега реда.
  6. У речи сентименталне издвој самогласнике предњег реда.
  7. У речи Суботица подвуци високе самогласнике.
  8. Издвој све звучне предњонепчане сугласнике: Карађорђево јунаштво се спомиње и данас.
  9. У речи план безвучни експлозивни уснени сугласник замени безвучним предњонепчаном африкатом и напиши добијену реч.
  10. Из следећег низа гласова прецртај оне који нису сонанти: в , ц , ж , х , ј , њ , љ, р , ш , ђ , б , п
  11. Наведи двоуснени носни сугласник и надзубни носни сугласник.
  12. Напиши какви су по месту творбе сугласници у речи Београђанка.
  13. Подвуци сонанте : ледени брбљиви ветар
  14. У следећем низу подвуци гласове који нису струјни . ш , ч , ћ , ц , з .
  15. Напиши гласове који су и уснени и експлозивни
  16. Које фонолошко обележје је носилац разлике у значењу код парова: рат/рад, рог/рок
  17. У речи кидати иницијални консонант замени звучним денталним фрикативним консонантом и напиши добијену реч.
  18. Како се зове фонолошко дистинктивно обележје на основу којег се разликује пар речи ној / њој.
  19. Који сугласници по месту творбе доминирају у реченици: Стрина Живка знаде шити хаљинице фине.
  20. Наброј меке сугласнике у српском језику!

Гласовне алтернације

Лекцију можете преузети овде.

 

ГЛАСОВНА АЛТЕРНАЦИЈА   ПРИМЕРИ ИЗУЗЕЦИ
ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ

srbski-ili-srpski-546

Када се у речи, један поред другог, нађу шумни сугласници који се разликују по звучности, тада се први сугласник једначи по звучности са другим сугласником, тако што се он замењује својим звучним односно безвучним парњаком. Обезвучавање:
Б прелази у П (врабац – врапци)
Д прелази у Т (гладак – глатка)
З прелази у С (низак – ниска)
Ж прелази у Ш (тежак – тешка)
Ђ прелази у Ћ (риђ – рићкаст)
Г прелази у К (бег – бекство)Озвучавање:

П прелази у Б (топ –тобџија)
Т прелази у Д (сват – свадба)
С прелази у З (с + богом  – збогом)
Ш прелази у Ж (за + душ – бина – задужбина)
Ч прелази у Џ (врач – враџбина)
К прелази у Г (бурек –бурегџиница)

1) Када се звучни сугласник Д нађе испред безвучних сугласника С и Ш  (предсобље, представа, подсвест, председник, градски, одсуство, подсетити, одштета, одшетати, подшишати, одшкринути, предшколски…)

2) Када се звучни сугласник Ђ нађе испред безвучног сугласника С. (вођство)

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ТВОРБЕ Зубни сугласници С и З када се нађу испред предњонепчаних сугласника Ђ, Ћ, Џ, Ч, Љ, Њ, Ш и Ж прелазе у предњонепчане сугласнике Ш и Ж.

S, Z + Č, Đ, Ž, Š, NJ, Ć, LJ, Dž = Š, Ž

Aлвеоларни сонант Н испред билабијалних сугласника Б и П прелази у М.

сналажљив (сналаз + љив)
ношња (нос + ња)
зелембаћ (зелен + баћ)
стамбени (стан+ бени)У речима страног порекла ова промена се не врши, те су правилни следећи облици:

импулс, симбол, империја, император, импресија, бомбоњера, бомбона, помфрит, имперфекат, импонтентан, импресиван

1) Када се сугласници С и З нађу испред сугласника Љ и Њ у сложеницама (разљутити, изљубити, посљедњи, изњихати, изњушкати, сљуштити…)

2) У сложеницама: једанпут, странпутница, црвенперка, ванбродски, ванбрачни…

ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА

milicin

Задњонепчани сугласници К, Г и Х, испред самогласника Е, И или А прелазе у предњонепчане сугласнике Ч, Ж, Ш. 1) Вокатив јд. им. м. р. које се завршавају на К, Г, Х (јунак – јуначе, враг – враже, дух – душе)

2) Презент глагола чија се творбена основа завршава на К, Г, Х (пећи – пеку – печем , тећи – теку – течем, моћи – могу – можеш)

paznja
Палатализација је извршена у презенту глагола чија се презентска основа завршава на К, Г и Х само ако је глагол у 3. л. множине остао непромењен. У осталим случајевима настала је гласовна промена јотовање.

ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА: ЈА печем – ОНИ пеку, ЈА течем – ОНИ теку
ЈОТОВАЊЕ: ЈА машем – ОНИ машу, ЈА стружем – ОНИ стружу

3) При грађењу речи чија се творбена основа завршава на К, Г, Х (повући – повучен, страх – страшан, круг – кружић, прах – прашина, око – очи, мука – мучити)

У резултате палатализације спадају и промена  Ц у Ч, З у Ж.

(кнез – кнежеви, витез – витеже, зец – зечеви, палац – палчеви, ловац – ловче, улица – уличица, птица – птичица, лисица – лисичина, жица – жичица, деца – дечица)

Код личних имена која се завршавају на – ИЦА приликом прављења присвојних придева врши се палатализација:

Милица– Миличин, Славица – Славичин, Душица – Душичин, Новица – Новичин

1) Код присвојних придева који настали од личних имена која се завршавају на – КА и – ГА ( Ленка – Ленкин, Олга – Олгин, Сенка – Сенкин)

2) Код речи код којих би се палатализацијом изгубио њихов прави смисао (бака – бакин, снаха – снахин, зеко – зекин, дека – декин, слуга – слугин, коцка – коцкица, тачка – тачкица, пега – пегица, мачка – мачкица)

СИБИЛАРИЗАЦИЈА

 

beogradjanka1

Задњонепчани сугласници К, Г и Х, испред самогласника Е и И прелазе у зубне сугласнике Ц, З, С. 1) Множина именица мушког рода: јунак – јунаци, округ – окрузи, орах – ораси, лудак – лудаци

2) Локатив и датив именица женског рода: рука – руци, нога – нози, сврха – сврси

3) Императив глагола: пећи – пеци, помагати – помози

1) Речи код којих би се сибиларизацијом изгубио њен прави смисао: лига – лиги, куга – куги, сека – секи, слуга – слуги, снаха – снахи, психа – психи, бака – баки, фризерка – фризерки, колега – колеги, зека – зеки, дека – деки…

2) лична имена у дат. и лок.: Станка – Станки, Драга – Драги, Олга – Олги, Десанка – Десанки, Јапанка – Јапанки, Босанка – Босанки

3) речи које се завршавају са – ЧКА, – ЋКА, – ЦКА:  тачка – тачки, мачка – мачки, ручка – ручки, звечка – звечки, воћка – воћки, мућка – мућки, праћка – праћки, коцка – коцки…

4) речи које се завршавају са – НКА, – СКА, – ТКА: црнка – црнки, маска – маски, фреска – фрески, даска – даски, патка – патки, тетка – тетки, четка – четки, загонетка – загонетки, лутка – лутки, мотка – мотки…

5) сугласничка групе ЗГ и СХ: мазга – мазги, тезга – тезги, пасха – пасхи…

Дублети: битка – битки – бици, кћерка – кћерки – кћерци, маска – маски – масци, Пожега – Пожеги – Пожези, војска – војски – војсци, даска – даски – дасци..

ЈОТОВАЊЕ Када се сонант Ј нађе испред ненепчаних сугласника (З, С, Д, Т, Н, Л, К Г, Х) они прелазе у предњонепчане сугласнике (Ж, Ш, Ђ, Ћ, Њ, Љ, Ч).

Када се сонант Ј нађе испред уснених сугласника Б, П, В, М, добијамо групе БЉ, ПЉ, МЉ и ВЉ

1) Комператив придева:
црњи, јачи, тиши, сувљи, глупљи
paznja
строг + ЈИ –строжи
бесан + ЈИ – бешњи
тесан + ЈИ – тешњи
висок + ЈИ – виши2) Презент појединих глагола: пишем, вичем…

3) Трпни придев појединих глагола: вољен, гоњен…

paznja
Код глагола чија се инфинитивна основа завршава на –И (носи-ти, увози-ти, доноси-ти) долази до јотовања (ношен, увожен, доношен). У осталим примерима нема јотовања (увести – увезен, загристи – загризен, донети – донесен и донет)

4) Инструментал једнине именица женског рода које се завршавају на сугласник: глађу, смрћу, сољу
5) У изведеним речима: цвеће, грожђе, корење…

НЕПОСТОЈАНО А

s-postovanjem

С није скраћени облик предлога са, већ пуни облик,  а додаје му се а у сугласничким групама које би биле тешке за изговор (са сестром, са зебњом…) и не треба писати апостроф иза њега.

 

Промена која настаје када се самогласник А у неким речима и облицима речи изгуби, па се опет појављује у другим облицима тих истих речи. 1) Номинатив јд. и генитив мн. им. м. р.: борац – борци

2) Генитив мн. именица ж. и ср. р.: девојка – девојака, стакло – стакала

3) Номинатив јд. придева м. р.: добар – добра
4) Радни глаголски придев:

могао – могла

Предлози: с – са, к – ка, низ – низа, кроз – кроза

ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКА

 

 

Губљење сугласника је гласовна промена при којој, када се нађу један поред другог два иста или слична сугласника, један од њих губи ради лакшег изговора. 1) Када се нађу један поред другог два иста сугласника:
аутобус + ски – аутобуски2) Када се сугласници Д и Т нађу испред сугласника Ц и Џ: сладолеџија, задаци, почеци, изузеци…

izuzeci

3) Када се сугласници Д и Т нађу у сугласничким групама тешким за изговор (СТН, ШТН, СТЉ, СТК, СТЛ): позоришни, жалосна, страсна…

1) Код суперлатива придева који почињу гласом Ј:  најјачи, најјаснији, најјужнији, најјаднији, најјефтинији…

2) Код удвајања сугласничких група: ваннаставни, шестсто, шестстогодишњица, отцепити, потчинити, црноока, неефикасан, поддијалект…

У речима страног порекла: спортисткиња, протестни, телефонисткиња, аористни, финалисткиња, челисткиња, контекстни, активисткиња, пацијенткиња, шахисткиња, азбестни..

ПРЕЛАЗАК Л У О

 

Сваки сугласник Л који се налази на крају слога прелази у самогласник О. Ова промена се у српском језику одиграла крајем 16. века. 1) На крају радног глаголског придева у мушком роду једнине: читао, играо, певао…

2) У номинативу једнине неких придева у мушком роду: бео – бела

3) У номинативу једнине неких именица: делови – део

4) Код именица које се завршавају на – ЛАЦ, у свим падежима сем номинатива једнине и генитива множине:
gledalac
гледалац (ном. једнине) гледалаца (ген. множине)

5) У изведеним именицама: сеоба, деоба, учионица, соко…

Речи страног порекла:

фудбал, генерал, маршал, метал, кристал…

АСИМИЛАЦИЈА И САЖИМАЊЕ ВОКАЛА Асимилација вокала је гласовна промена при којој се различити вокали изједначавају.

Сажимање вокала је гласовна промена којом се два иста вокала спајају у један други самогласник.

1) Сажимање самогласника након преласка Л у О: сто, соко…

2) Асимилација и сажимање самогласника након губљења сугласника: којег – коег (губљење самогласника Ј) – коог (асимилација вокала О и Е) – ког (сажимање)

У речима код којих би се применом ове гласовне промене изгубио прави смисао речи: поочим, црноок, зоологија, поодмаћи, самоодбрана, антиисторијски
ПОКРЕТНИ ВОКАЛИ Вокали који могу и не морају бити на крају речи 1) Прилози: сад – сада, кад – када, тад – тада…

2) Заменице: твог – твога, твом – твоме…
3)Бројеви: једног – једнога, осмог – осмога…

АЛТЕРНАЦИЈА О/Е

(ПРЕГЛАС)

 

paznja
Увек се користи СВЕ: све време, све поврће, све зло, све троје…

Вокал задњег реда Е прелази у вокал предњег реда Е испред предњонепчаних сугласника, сугласника р и ц 1) Инструментал јд. им. м. р. (крајем, пањем, мачем…)

2)Ном. јд. им. ср. р. (поље, море, лице, имање…)

3) Присвојни придеви: Милошев, младићев, ковачев…

4) Код презимена: Милићевић, Милошевић, Ковачевић…

Када је у претходном слогу испред предњонепчаног глас Е:  Бечом, лупежом, кејом…
ПРЕВОЈ ВОКАЛА Промена вокала у корену речи тећи – ток, орати- орем, бацати – бацити, звати – зовем…

1. Напишите све гласовне алтернације које се појављују у следећим речима:

гозба, ствараоци, милошћу, облачна, машћу, пакосна, гвожђе, слушаоци, рашчешљан, задаци, ишчашење, ишарати, бешуман, болесна, прашкови, брижна, паћеници, исписати, кашњење, читање, сеоба, старци, напици, бескрајна, рођаци, ишчезнути, рашити, слатка, безакоње, копци, замишљен, болешљив, смешна, беспуће, оделити, друшкане, здружити, свагда, гошћа, спасиоци, подаци, часна, лишће, печење, изузеци, исхрањен, обрашчић, беживотан, посна, таоци, кажњен, ражестити (се), бележити, наслеђе, забрђе, збогом, предграђе, замрачити, откад, одлучан, утешити, истрага, измишљен, приповеци, самодршца, бесмртан, анђео, монаси, одавно, тражити, унапређен, влашћу, сазвежђе, горчина, ишчитати, упропашћен, хришћанин, растурити, услужан, ослобађати, бескућник, грубљи, недоличан, личити, откуда, ведрина, гушћи, заштитници, јачи, крајеви, иситњен, раширити, губици, свадба, врапца, Милошем, мишљу, шчепати, миражџијка, стамбен,безвучна, педесет, пâс, свог, исцеђен, кнеже, био, Парижанин, жутом, копља, довезен, донесен, Љубичин.

Изузеци од гласовних алтернације

1.Напишите које су гласовне промене могле бити извршене у следећим речима :

болница, брђанки, азбестни, одштампати, колеги, једанпут, ванбрачни, протестни, атеисткиња, поодавно, људски, црноока, средство, разљутити се, тезги, представља, београдски, странпутица, домаћицин, ванпартијски, подтекст, Јованкин, најјачи, сљуштити, богатство, конзул, фудбал, молба, метал.

Прозодијски систем

 

36879_tmb_65529052_AKCENAT-04

 

36879_59288184_AKCENAT-001

36879_177864560_AKCENAT-02

  1. Подвуци акцентовани слог у следећим речима: бреме, венчавати, брежуљак, напуштати, издајство, птица, срце, напрегнути
  2. Одреди за сваки низ квантитет акцента: песма, кућа, гледати, гинути, братимити_______________; сунце, царство, празновати, правдати________________; ковати, куповати, благословити, тескоба_________________; мајка, затварати, вечеравати, помоћника______________.
  3. Одреди квантитет акцента за сваку реч: пиће, пити, тетка, кривац, трести, пасти, свадба, савез.
  4. Одреди за сваки низ квалитет акцента! коњ, здрав, бистар, књига, лопта; благ, број, пет, диван, правда; унук, игла, деца, ливада, носити; река, зима, рука, глава, пророштво.
  5. Одреди квалитет акцента за сваку реч: лонче, сено, дувати, језгро, вуковац, сламка, Цвета, врисак.
  6. Одреди која карактерисика акцента чини разлику међу речима у следећим низовима: а)топ, крст / џак, чађ; б)чудо, чеп / снаха , сирће; в) подивљала, необичан / стајати, сањив
  7. Одреди акценат за сваку реч: ветрић, време, трезнити, хтети, зидић, видети, причалица, примеран, Даница, даска, палац, мрачна, памтити, плоча, сужен, Павле.
  8. Одреди акценат сваке речи: млад Далматинац, капетанов штап, причати причу, свога јединца, облепити зид, трпети бол, своме господару, глуп мач, подивљала стока, необичан човек, донеси вина, празан живот, две године, вешт кнез, певушити песму, нашег капетана.
  9. Издвој проклитике и енклитике у следећем тексту: После два-три дана било је јасно да га неће испитивати због дугих разговора са Ћамилом. Значи да је све свршено и покопано. Почело је време без Ћамила. Не заборавља га, али осећа у себи да му се више не нада. А поглед му, без везе са оним што говори, лута, јадан и луд од страха и скривене помисли на казну која га чека, ако му се докаже оно за шта га оптужују.
  10. Обележи акценат и дужину: јабука, девојака, погинем, обуку, продала, проклет, пишући, укравши.
  11. Пребаци акценат на проклитику: у вëтар / не ïсплете / под ле̂д / у гра̂д / од кüће / не да̂м.
  12. Напиши значење следећих хомонима водећи рачуна о акценту: мла̂дица /мла̀дица, ку́пити /кüпити, ла́не / ла̀не, се́дети / сѐдети
  13. Акцентуј речи у тексту! Отпоче рад. Свет није могао да се начуди необичном послу. Није ни наличило на мост оно што се радило. Најпре побише укосо преко Жепе тешке борове греде, па између њих два реда коља, преплетоше прућем и набише иловачом, као шанац. Тако свратише реку и једна половина корита остаде сува. Управо кад су довршили тај рад, проломи се једног дана, негде у планини, облак и зачас се замути и набуја Жепа. Ту исту ноћ провали се већ готов насип по средини. И кад сутра освану дан, вода је била већ спласла, али је плетер био испроваљиван, коље почупано, греде искривљене.Међу радницима и у народу пође шапат да Жепа не да моста на се. Али већ трећи дан нареди неимар да се побија ново коље, још дубље и да се исправе и поравнају преостале греде. И опет је из дубине одјекивало каменито корито речно од маљева и радничке вике и удараца у ритму. Тек кад би све спремљено и готово, и довучен камен из Бање, стигоше клесари и зидари, Херцеговци и Далматинци. Подигоше им дрвењаре пред којима су клесали камен. А неимар је обилазио око њих, сагињао се над њима и мерио им сваки час рад, жутим лименим троугаоником и оловним виском на зеленом концу. Већ су били с једне и друге стране просекли камениту и стрму обалу, кад понестаде новца. Наста зловоља међу радницима и у народу мрмљање да од моста неће бити ништа.Неки који су долазили из Цариграда причали су како се говори да се везир променио. Нико не зна шта му је, да ли је болест или неке бриге, тек он бива све неприступачнији и заборавља и напушта већ отпочете радове и у самом Цариграду.Али после неколико дана стиже везиров човек са заосталим делом новца, и градња се настави. (Иво Андрић)

Историја српског језика

Књижевни језик – нормирани језик који се употребљава у школству, култури, науци и администрацији на основу прописаних правописних и граматичких правила, а обавезујући је за све говорнике једног језика; синоним – стандардни језик.

Сви словенски језици припадају индоевропској језичкој породици, заједно са романским, келтским, германским, балтичким, индијским и иранским језицима, као и посебни језици грчки, јерменски и албански језик.

Словенски језици развили су се из прасловенског језика, а када су се Словени населили на нове територије напустивши Карпате, настале су три групе словенских језика:

  1. Источнословенска група – руски, белоруски и украјински језик;
  2. Западнословенска група – чешки, словачки, пољски, горњолужичкосрпски и доњолужичкосрпски језик;
  3. Јужнословенска група – српски, хрватски, македонски, бугарски, словеначки и старословенски језик.

Словени све до IX  века нису познавали писменост и били су пагани (многобошци). Пошто су били изложени културним, верским и језичким утицајима и након прихватања хришћанства, морали су створити књижевни језик да би спречили асимилационе процесе. Зато је великоморавски кнез Растислав тражио од Византије да му помогне да прошири и учврсти хришћанску веру на словенском језику. За ту мисију одабрани су Константин (Ћирило) и Методије, Грци из околине Солуна, који су познавали један словенски језик. Ћирило је за ту намену створио прво словенско писмо, глагољицу и превео богослужбено јеванђеље. Тако је створен први књижевни језик свих Словена – старословенски језик. 863. године браћа стижу у Моравску, а та година узима се за почетак словенске писмености. Овај догађај познат је под именом Моравска мисија. Најстарији текст написан овим језиком је трактат (расправа) О писменима Црнорисца Храбра, настао крајем IX или почетком X века.

Старословенски језик се брзо ширио по свим словенским територијама тако што су Ћирилови и Методијеви ученици обучавали своје ученике. У бугарском граду Преславу основана је велика преписивачка школа и претпоставља се да је тамо настало друго словенско писмо – ћирилица у време владавине бугарског цара Симеона (893-927). Не зна се тачно време настанка, као ни аутор ћирилице, али се претпоставља да је име добила по Ћирилу.

Срби су прихватили старословенски заједно са хришћанством, између 867. и 874. године и у почетку су употребљавали оба писма, али се брзо ћирилица наметнула као функционалније и економичније писмо и брзо потиснула глагољицу. Старословенски је вршио функцију књижевног језика код Срба од 9. века до стварања српске редакције старословенског – српскословенског језика, који је настао у  XI/ XIIвеку и био је други књижевни језик код Срба.

Споменици написани на старословенском језику:

  • глагољски – Маријино јеванђеље (11.век), Башчанска плоча (11.век), Гришковићев и Михановићев одломак из Дела апостолских (почетак 12. века);
  • ћирилски – Црноризац Храбар Слово о писменима (10. век), Самуилов натпис (10. век), Темнићки натпис (крај 10. и почетак 11. века).

Писменост се ширила преписивањем богослужбених књига, па су у језик несвесно продирале особине писара и њихових локалних језика. Тако је настала српска редакција старословенског језика, која се зове и српскословенски језик и он постаје књижевни језик код Срба. У употреби је од настанка (XI или XII век) до 30-их година XVIII века.

Најпознатији споменик ове епохе је Мирослављево јеванђеље, настало током последње две деценије XII века. То је зборник текстова из Новог завета. С обзиром на чињеницу да се дуго употребљавао као књижевни језик, постоји много споменика на српскословенском – Повеља Кулина бана из 1189, Номоканон (Крмчија), летописи, витешки романи, житија, повеље и закони, а из тог периода сачуван је и Душанов законик из 1349. године, написан народним језиком са понеком цртом српскословенског.

После Велике сеобе Срба 1690. године, Срби у Јужној Угарској обраћају се за помоћ Русима јер су изневерена обећања цара Леополда I да ће им бити допуштена слобода вероисповести и да ће уживати сва политичка права. Срби траже руске књиге и учитеље који би ширили православље на словенском језику. 1726. године у Сремске Карловце долази руски учитељ Максим Суворов и отвара Славјанску школу, а 1733. године стиже и Емануил Козачински и отвара Латинску школу. Посредством ове две школе рускословенски језик (руска редакција старословенског језика) се одомаћио у школама, а ђаци су га ширили и на културу, уметност и администрацију.

Писци који су стварали на рускословенском су Христифор Жефаровић, Јован Рајић и Захарија Орфелин. Паралелно са рускословенским, као књижевним језиком, писци стварају дела и на народном језику.

Јован Рајић је био српски калуђер, историчар, писац и педагог.Рајић је највише радио као богословски писац. Написао је „Катихизис“, више хришћанских историја, обредних књига и полемичких богословских списа. Његово капитално дело је Историја разних словенских народов написано је на рускословенском језику, а најзначајнији алегоријско-историјски спев Бој змаја с орлови писан је народним језиком.

 

Захарија Орфекин је на рускословенском написао Горестни плач, а на народном језику Плач Сербији.

Рускословенски је као књижевни језик код Срба био у употреби од 30-их година 18. века и трајао је четрдесетак година, кад га је сменио славеносрпски језик. Он је настао из жеље српских писаца тога доба да пишу на језику који ће бити разумљив свим читаоцима (последица просветитељских идеја). Тако почињу да посрбљавају рускословенски и праве један вештачки језик који није имао никаква правила. Он је у употреби као књижевни језик све до почетка 19. века и Вукове реформе језика, писма и правописа. Прво дело написано овим језиком је Славеносербски магазин Захарија Орфелина, први пут објављен 1768. у Венецији. То је први часопис свих Јужних Словена.

За стварање на народном језику посебно се залагао Доситеј Обрадовић, иако је писао на славеносрпском језику, у писању је користио многе речи из народног језика. Његове идеје следили су Емануил Јанковић, Јован Мушкатировић и Аврам Мразовић. Противици идеје стварања на народном језику била је црква, на челу са карловачким митрополитом Стеваном Стратимировићем, која се залагала да се рускословенски језик устали као књижевни језик. Рускословенски језик је у то време, као и данас, званични језик Српске православне цркве.

Srodna slikaБорбу за народни језик окончао је Вук Караџић (1787-1864), али је пре њега Сава Мркаљ поставио темељ реформи. 1810. године Мркаљ издаје Сало дебелог јера либо азбукопротрес, расправу у којој реформише ћирилицу уклањајући сва сувишна слова. Он одлучно одбацује све што је непотребно, али не успева да у потпуности оствари фонетски принцип (један глас – једно слово). Сава Мркаљ је стварање новог ћириличног писма обавио тако што је из дотадашње азбуке од 44 слова (знака) изоставио све оне знакове који у народном језику нису имали своје гласовне подлоге, чиме је створио фонетско ћирилично писмо, јединствено у свету. Ову азбуку, готово једнаку данашњој, Вук Караџић је касније технички усавршио и применио. Вук Караџић у „Писменици Сербскога језика“ 1814. године је записао: „…имајући за намјерење успјех Сербског Књижества не могу друге Азбуке употребити него Меркалиеву, јербо за Сербски језик лакша и чистија не може бити од ове“. Мркаљ није имао решење за слово Ј, а Љ, Њ, Ћ и Ђ писао је помоћу диграфа – ль, нь, ть, дь.

За Вуково дело најзначајније је његово познанство са Јернејем Копитаром, бечким цензором за сва словенска издања и филологом. 1814. године њих двојица започињу сарадњу која ће резултирати коначним озваничењем народног језика као књижевног. У Малој простонародној славено-сербској пјеснарици из 1814, Вук констатује непостојање норме (правила), а исте године објављује и Писменицу сербског језика, граматику штампану Мркаљевом ћирилицом.

Најзначајније Вуково дело јесте Српски рјечник из 1818. године, штампан његовом реформисаном ћирилицом, у коме су остварена сва правописна и језичка начела за која се залагао. Вук је уместо Мркаљевих диграфа увео слова Љ, Њ, Ћ, Ђ, Џ, а Ј је преузео из латинице, док слова Х није било у првобитној верзији  (било је укупно 29 слова). Уз речник је штампао и граматику и предговор, у коме се залаже за неопходност књига штампаних на  народном језику. Речник је садржао око 26.270 речи преведених на немачки и латински, а одреднице су често писане као текстови о обичајима, веровањима, легендама и народу, па дело има изузетан етнографски значај. Године 1836, након путовања по Дубровнику и Црној Гори, Вук уводи у азбуку и слово Х, а 1839. одустаје од јекавског јотовања тј и дј.

1847. година сматра се годином неформалне победе Вукових начела јер су се појавиле четири књиге које су допринеле Вуковој реформи. Након Песама Бранка Радичевића, Горског вијенца Петра II Петровића Његоша, научне расправе Рата за српски језик и правопис Ђуре Даничића и Вуковог превода Новог завјета, више нису постојали аргументи који би могли да оспоре чињеницу да се народним језиком могу писати и мисаона књижевност, научне расправе, као и свете књиге.

Rezultat slika za ђуро даничић

Ђуро Даничић рођен је под именом Ђорђе Ј. Поповић. Своје презиме заменио је 1847. презименом Даничић, којим се потписао на првом свом научно-полемичком раду Рат за српски језик и правопис, и при том презимену је после стално остао. Разлог је био једноставан; само да се избегне државна цензура те књиге. Касније је нашао да ново презиме има итекако смисла, јер је говорило „о сину Вукових „Даница“ (календара). Био је тада стар само 22 године, и са тим радом се уз ново презиме у културном свету истакао. Даничић је један од највећих радника на подручју испитивања српског језика. Научно обарање теорије Вукових противника, Даничић је изнео у расправи Рат за српски језик и правопис (1847), којом је допринео брзој победи Вукових идеја. Затим је дао Малу српску граматику (1850), у којој је српски књижевни језик први пут научно окарактерисан. Касније (од 1863) то је мало дело излазило у више издања (1—7), под називом Облици српског језика. Превео је Стари завет (Вук је превео Нови).

1852. Вук штампа и друго, проширено издање Српског рјечника, са 47500 речи. Избацио је све непристојне речи, јер су биле узрок многих критика. У речник су биле уврштене и позајмљенице, које указују на Вукову свест о потреби да се прихватају нове речи, насупрот пуританским ставовима његових опонената.

Због несугласица са Милошем Обреновићем и жестоких противника блиских Матици српској, који су настојали да сачувају славеносрпски, књиге штампане Вуковом ћирилицом биле су забрањиване. Последња забрана за издања штампана Вуковом азбуком скинута је 1868, четири године након његове смрти, и та година сматра се годином коначне победе Вукове реформе.

Rezultat slika za вук караџић

Књижевни језици у употреби код Срба

  • од прихватања писмености до коначне победе Вукове реформе, српски народни језик говорио се у народу, али се писало књижевним језиком.
КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК ВРЕМЕ УПОТРЕБЕ
Старословенски језик IX – XI/XII век
Српска редакција старословенског – српскословенски језик XI/XII век -30-е године XVII века
Рускословенски језик 30-е године XVII века – друга половина XVII века
Славеносрпски језик Друга половина XVII века – Вукова реформа
Народни језик Од Вука до данас

Питања за систематизацију:

  1. Како се зове српска редакција старословенског језика и у ком периоду се употребљава?
  2. Које је прво црквено дело написано српскословенским језиком? Којим писмом и у ком веку је написано?
  3. Којим језиком и којим писмом је написано световно дело Душанов законик?
  4. 1960. г. су сеобе под Арсенијем Чарнојевићем. У то доба народни језик користе у својим беседама и за писање својих дела следећи људи:
  5. Како се називају руски учитељи који долазе код нас и које школе отварају?
  6.  Ко отвара 1733. год. „Латинску школу“?
  7. Којим језиком је написано дело „Бој змаја с орлови“ ?
  8. Ко је аутор дела „Бој змаја с орлови“ ?
  9. Славеносербски језик мешавина је којих језика и кад настаје тај језик?
  10.  Ко је први књижевник који је писао славеносербским језиком? 1768. он објављује „_____________ магазин“ са текстовима и на _______________ језику.
  11. Којим језиком пише Захарије Орфелин песму „Плач Сербији“?
  12. Први српски министар просвете ______________________ залаже се за употребу народног језика, а ни сам се није могао ослободити рускословенизама.
  13. Године 1804. Вук Ст. Караџић учествује у __________________________.
  14. 1813. год. Вук се упознаје се са__________________________, угледним славистом, цензором и кустосом бечке дворске библиотеке
  15. На чији наговор Вук скупља народне умотворине и почиње да пише граматику српског језика?
  16. Шта Вук објављује 1814. године?
  17. Чијом реформисаном ћирилицом је написана Вукова Писменица? Чија граматика му је била узор?
  18. Чије је правило „ Пиши као што говориш“?
  19. По чему су значајне следеће године: 1818, 1836, 1839, 1847. и 1852?
  20. При реформи ћирилице Вук уместо Мркаљевих _ , _ , _ , _ , _ уводи _ , _ , _ , _ , _, а слово _ из старих ћирилских рукописа.
  21. У ком делу, које године, Вук употребљава по први пут своју нову азбуку ?
  22. Којим дијалектом, којим говором и којим рефлексом јата је написан Вуков Рјечник и Вукова Писменица?
  23. Вук објављује Рјечник управо дијалектом територије са које потиче из три разлога. Који су то разлози?
  24. 1836. год. Вук уводи слово ______ после путовања по __________ и _________
  25. Које године Вук одустаје од ијекавског јотовања Д и Т?
  26. По чему је битна 1850. год.?
  27. Расправу „____________________“ објављену 1847. написао је ________________. Који је језик употребљен у расправи?
  28. Ђуро Данићић пише: 1850. ________________ , 1863-1864 ________________, 1874. ____________________.
  29. Коаутор првог издања Рјечника је_________________, а коаутор другог издања је ____________.
  30. 1847. је година Вукове победе.Те године су објављена народним (Вуковим) језиком следећа дела :
  31. Основна разлика између илираца и Вука у схватању основице књижевног језика је____________________________________________________.
  32. У ком делу се прописује равноправна употреба ћирилице и латинице са екавским, односно ијекавским изговором? Које године је дело објављено?
  33. Норму књижевног језика чине, заправо, три норме. Које?
  34. Стандардизација је______________________________________________.
  35. Дублет ( типа мува/муха , сто/ стол ) је ________________________________.
  36. Слојеви језика који се формирају према образовању, професији, према полу , према начину живота припадника ужих заједница људи зове се ________________ или _____________________.
  37. Социолект је ________________________________________________.
  38. Језичка остварења социолекта зову се _________________.
  39. Увођење страних речи у исказ (реченицу) у облику који није својствен нашем језику зове се________.
  40. Функционални стилови су : 1. ___________2. __________3. ___________ 4. ____________  5. _____________( ______,_______ )
  41. У Србији службени језик је _____________ и то ____________ и ___________ изговора, а службено писмо је ћирилица.
  42. .Граматике : а) _______________________, Тоне Маретић, 1899. Загреб,  б) _______________________, Михајло Стевановић, 1964-1969.
  43. Речници и Речници страних речи
  44. Ортографија је _______________________________________________.
  45. Ортоепија је _________________________________________________.
  46. Правопис може бити : а) ________________, б) __________________.
  47. Етимолошки правопис је __________________________, примењује се до 19.в.
  48. Ако сваком гласу у говору одговара посебан знак у писму тј. бележи се оно што се чује, такав правопис се зове ____________________________________
  49. Који је правопис употребљен у следећим речима предтурски, подтекст, јурисдикција, Рентген, Вашингтон примењен је а) етимолошки правопис б) фонетски правопис
  50. Основа данашњег правописа дата је у __________________, _____, Нови Сад.
  51. Ако се страна имена пишу у латиничном тексту , она се пишу у ______________.
  52. Ако се страна имена пишу у ћириличном тексту, она се пишу ________________

Дијалектологија

-4-638

  1.  Јужнословенска заједница дели се на (групе и подгрупе):
  2. Који је први књижевни језик свих Словена на Балкану?
  3. Наведи разлике између три наречја.
  4. Изговор ЈАТА је наслеђен из ________________ језика, а данас имамо три његова рефлекса:   а)_____ б)______ в) ______.
  5. Наведи границе штокавског наречја.
  6. Како се дели штокавски јдијалекат у односу на замену ЈАТА.
  7. Наброј старије штокавске дијалекте екавског изговора.
  8. Наведи границе и објасни особине призренско-тимочкиог / косовско-ресавског и шумадијско-војвођанског дијалекта.
  9. Који је млађи штокавски дијалекат екавског и ијекавског изговора?
  10. Наброј изузетке рефлекса ЈАТА у шумадијско-војвођанском дијалекту.
  11. Стари штокавски дијалекат ијекавског изговора је_______________________.
  12. Дефиниши језичку норму.
  13. Где се говори источнохерцеговачким дијалектом?
  14. Заокружи слова испред особина призренско-тимочког дијалекта: а) На крају радног глаголског придева мушког рода долази до једначења и сажимања вокала (пево уместо певао); б) Некадашње вокално л сачувало се у неким говорима, а у неким је дало лу (тако имамо слнце, слунце а не сунце); в) У дативу и акузативу употребљавају се посебни енклитички облици заменица (ко гу чива уместо ко је чува; да ги питам уместо да их питам; срете не уместо срете нас итд.); г) Стари глас јат замењује се са ије односно је (вијек, лијепо, пјесма); д) Јављају се сви падежни облици
  15. Подвуци речи које су написане књижевним језиком: казао,   Њемачка,    ђе,    ножем,    несам,    дјед,    међед,    ладан,    радос, страота,   даклем,   биљешка,   полећела,   мислио,   гдје,   пријатељом,   потјера.
  16. Напиши како дâти дијалекатски облици и изрази гласе у књижевном језику:
полећела

с`н

имаду

да ви причам

пеко

новши

твојијем

казал

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s