Српски језик и језичка култура

Морфологија

а) врсте речи

б) непроменљиве врсте речи

в) падежни облици

г) именице

д) заменице

ђ) придеви

е) бројеви

ж) глаголи

Врсте речи

Rezultat slika za врсте речи српски језик

Морфологија  са творбом речи део је науке која проучава речи.

Реч је утврђени гласовни скуп, најмање један глас, који има и значење и синтаксичку функцију. Реч је основна јединица и м е н о в а њ а ствари, радњи, појава; а реченица је основна јединица комуникације.

Све речи се деле на 10 врста.

ПРОМЕНЉИВЕ су оне које у реченици мењају свој облик: ИМЕНИЦЕ, ЗАМЕНИЦЕ, ПРИДЕВИ, БРОЈЕВИ, ГЛАГОЛИ (неки прилози)

НЕПРОМЕНЉИВЕ увек стоје у истом облику: ПРИЛОЗИ, ПРЕДЛОЗИ, УЗВИЦИ, ВЕЗНИЦИ, РЕЧЦЕ

Питања за вежбу:

  1. Којој врсти речи припада подвучена реч у синтагми знатно бољи?
  2. Подвуци реч која не спада у исту врсту речи у коју спадају остале речи: увек,   попреко, чак, веома, много, овде, нехотице.
  3. Одреди врсту подвучених речи:а) Прошли смо крај његове куће. б) Врх села стоји црква.
  4. Која је врста и подврста реч отуд ?
  5. У синтагми те две године подвучена реч стоји у облику: а) сингулара б) паукала в) плурала
  6. Одреди све врсте речи у следећим реченицама: а) Милан је јуче био код мене.  б) Било ми је једва пет година.
  7. Којим врстама речи припада реч пут у следећим примерима : први пут ___________________, пут њива______________________
  8. Испиши суперлативе и одреди којим врстама речи припадају: Кад најпосле извукоше кола на највишу тачку, тада се поново указа равница.
  9. У ком су облику (род, број, падеж) подвучене именице: Почетком прошле године женка медведа у нашем зоолошком врту на свет је донела петорке.
  10. Класификациона категорија именица је _______________________________
  11. Напиши како гласи генетив личне заменице трећег лица у једнини женског рода. акценатски облик: ______________________ , енклитички облик:______________________
  12. Правилан облик инструментала једнине им. цар гласи: а) царем , б) царом,  в) царем и царом
  13. Подвуци придеве: Француска је далеко најпогоднија да се у њој уче француски манири.
  14. Заокружи слова где запажаш именице које спадају у pluralia tantum: а) треба да купимо санке;  б) Имамо нове клизаљке; в) Овде се не изнајмљују скије; г) Покварила су нам се кола.
  15. Придеви временског односа су:а) одређеног вида     б) неодређеног вида     в) или одређеног или неодређеног вида.
  16. Ако посматрамо граматичку категорију броја, једна именица не припада следећем низу, подвуци је: рукавице, чарапе, доколенице, хулахопке, сокне
  17. Подвуци именице чији вокатив није једнак номанативу: Олга, Сара, Лена, Дуња, Беба
  18. У ком су облику(род, број, падеж) подвучене именице у реченици: Таквим нашим прохтевима ми мењамо устаљене навике.
  19. Уз које падеже се употребљавају предлози према, над, о
  20. Наброј све морфолошке категорије које се приписују придевима:
  21. Подвуци именске речи у номинативу: Ствари имају онакав изглед какав им даје наша душа.
  22. Компаратив придева висок гласи:а) височији; б) вишљи и виши; в) виши и височији; г) виши
  23. Које наставке могу имати именице 4. Стевановићеве врсте у инструменталу једнине:
  24. Напиши дате речи у траженом облику: а)генитив једнине од САВ у средњем роду_____________ б) датив од ШТА_____________________
  25. Заокружи слово где је заменица ИШТА употребљена у локативу:а) Да ли ово ичему води?          б) Навели су и о чему су разговарали.   в) Да ли су се и у чему сложили?
  26. Заменица МОЈ мења се: а) по придевској, б) по заменичкој, в)и по придевској и по заменичкој промени
  27. Допуни реченицу словима: На северном зиду ће бити _______ (4) врата.
  28. Напиши инфинитивне основе следећих глагола: моћи ______ , писати ________
  29. Кад именица бројач означава справу за бројање, њен акузатив гласи: а) исти као номинатив     б) исти као инструментал     в) исти као генитив
  30. Напиши акузатив једнине средњег рода заменице САВ: ____________
  31. Допуни реченицу словима: Биће нам потребне ________ (2) маказе.
  32. У ком је облику подвучена именица: И он је, са осталом студентаријом, чекао у холу.
  33. У којој реченици је заменица ИКО употребљена у локативу: а) Ако икоме буде требала помоћ, нека се јави. б) Наведите и о коме сте разговарали. в) Да ли и у коме видите спасиоца?
  34. По којој деклинационој врсти се мењају следеће именице: бурад: ________, буре:_________
  35. Подвуци именске речи  код којих род није класификациона категорија: Хидролошки циклус је кружно кретање воде од облака до копна, речица, река, и мора и њено испаравање до облака.
  36. Напиши задате облике следећих глагола:а) трпни придев у мушком роду једнине глагола ГРИСТИ _______________ б) друго лице једнине императива глагола ПОКРИТИ _________________
  37. Како гласи инфинитвна (аорисна) основа глагола ЗЕПСТИ: _____________
  38. Сложени облици у српском језику (без облика пасива) су__________________________________
  39. Одреди облик подвучених именица: Елдорадо је земља баснословног богатства, за коју се веровало да се налази у северном делу Јужне Америке.
  40. Именице СИТНЕЖ  може бити и мушког и женског рода. Како гласи генитв једнине ове именице ако је: а) мушког рода _________, б) женског рода ____________
  41. Напиши граматичке основе следећих речи:смисао _________________ , глад ______________
  42. Заокружи слово испред реченице у којој је употребљена властита именица: а) Сунце ми иде у очи; б) Сунце је зашло; в) Сунце је име за једну звезду; г) Сунце је данас јако.
  43. Напиши облике компаратива следећих придева: чист, тесан, бесан, висок.
  44. У једном језичком приручнику пише да је именица ТОРПЕДО мушког рода, а у множини обично средњег.  То значи да множина ове именице обично гласи:а) торпееда; б) торпеде; в) торпеди
  45. Заокружи слова испред реченица у којима запажаш именице pluralia tantum:а) Треба да купимо гусле; б) Имам нове бубњеве; в)У даљини се чују гајде; г) Добила сам даире.
  46. Присвојни придеви на -ин у ном. једнине су:а) одређеног вида      б) неодеђеног вида     в) или одређеног или неодређеног вида
  47. Ако посматрамо граматичку категорију рода, једна именица не припада доњем низу, подвуци је: десни, наочаре, оргуље, двери, анали
  48. Како гласи радни гл. придев у женском роду једнине ијекавског изговора следећих глагола: веровати ___________, разумети __________, желети ___________
  49. Допуни реченице одговарајућим обликом заменице КОЈИ:а) Црвена звезда је клуб _________ није лако победити; б) То је часопис ______ смо сви радо читали.
  50. Одреди облик подвучених именица: Клешта се купују у специјализованим продавницама.

Непроменљиве врсте речи

Питања за вежбу:

  1. Подвуци речце у следећој реченици : Вероватно је баш он инсистирао на томе.
  2. Напиши све предлоге који се налазе у следећим реченицама: На фудбалском игралишту трчали су дечаци. Иза гола, у два реда, сушили су се дресови.
  3. Подвуци прилоге:а)Сакупио је веома обимну литературу о њима; б) Поштовани суседе, јако је касно! в)Прво отац седе за сто, затим мајка и тако смо седели, у кругу, неми, испод блештавог лустера.
  4. Подвуци непроменљиве речи: летос, зима, заиста, давно, давнина, како.
  5. Значи је: а) прилог б) речца ц) везник ?
  6. Подвуци речце ( партикуле) у следећој реченици: Кад баш хоћеш да ти кажем, он је и поштен, и мио према нама.
  7. Подвуци прилоге у следећем тексту: Марко је то сасвим добро уочио: дете је било немирно и бучно.
  8. Ху-ху-ху и ха-ха-ха су као врста речи ________________________________.
  9. Наведене непроменљиве речи разврстај по категоријама којима припадају: овде, над, међутим, ваљда, јер, због, од, некада, уочи, зар, док. а) прилози_____________________ б) предлози _________________ в) речце_______________________ д) везници __________________
  10. Подвуци непроменљиве у следећим реченицам и одреди им врсту по значењу: а) У последње време радо остајем код куће. б)Тада је често навраћао к мени па бисмо разговарали о свему и свачему. в) Кад бисмо могли, радо бисмо вам се придружили у шетњи.
  11. Подвуците све непроменљиве речи и одреди им врсту по значењу: а) Бети је тек данас допутовала, јер пре није било превоза довде. б) Услед честог коришћења на страницама дивана појавиле су се браон флеке.
  12. Подвуците прилоге (за време и место) у следећој реченици: Раног недељног јутра, горе на небу појавила се летелица коју тад нисмо препознали
  13. Заокружите слово испред реченице у којој је подвучена реч употребљена као прилог:а) Већ је близу поноћ. б) Стајао је близу стена. в) Пожурио је видевши да је близу ноћ.

Падежни облици

Падежи се, као језичка појава, изучавају и у оквиру морфологије и у оквиру синтаксе. У склопу морфологије говоримо о облицима именских речи, а у склопу синтаксе о служби ових речи (и синтагме) у реченици. Падежни систем српског језика чини седам падежа:
1. НОМИНАТИВ (nomen – име, назив),
2. ГЕНИТИВ (gens – род, порекло),
3. ДАТИВ (dare – дати, поклонити),
4. АКУЗАТИВ (accusare – оптужити),
5. ВОКАТИВ (vocare – звати, дозивати),
6. ИНСТРУМЕНТАЛ (instrumentum – средство, оруђе),
7. ЛОКАТИВ (locus – место).

Picture

Питања за вежбу:

  1. Напиши падеж и службу подвучене речи : Књигу пише краљу Вукашине.
  2. Наведи све  а) независне падеже ____________________________________ , б) зависне падеже _______________________________________________.
  3. У којим падежима се јавља синкретизам облика у мн. код именских речи?
  4. У којим падежима личне заменице имају енклитичке облике?
  5. Уз која два падежа могу стајати предлози на, у , о , по ?
  6. Одреди падеж подвучене речи:   Тога јесењег јутра дјед ме је свечано обученог повео у школу.
  7. У ком падежном облику се налази подвучена реч у примеру: Годинама је у исто време одлазио на море.
  8. Подвучени падежни облик у реченици Радници су товарили угаљ у вагоне је :  а) акузатив б) датив в) локатив.
  9. Напиши облике генитива и датива јд. за именице Пера, Перо и Раде!
  10. Заокружи слово испред реченице у којој је подвучена именица у акузативу једнине: а) Свануо је дан. б) Ноћ је смењивала дан. ц) Дан је био леп. д) Лети је дан дужи.
  11. Напишите у ком је падежу и броју подвучена именица у следећој реченици: Временом се помирио са њом.
  12. Подвуците речи у присвојном генитиву у следећој реченици: Четврта моја љубав била је једна ученица Више женске школе, жарких црних очију и несташна осмејка.

Именице

Именице су променљиве речи које означавају бића, предмет или појаву.

Именичке категорије су род, број и падеж.

Граматичка категорија рода именица заснива се на разликовању полова у природи. Именице мушког и женског рода одговарају мушком и женском полу. Именице средњег рода означавају млада бића која још увек немају развијен пол.

Именице м.р. најчешће се завршавају сугласником, именице ж. р. – вокалом –а, ср. р. – е или –о. Ови наставци одређују ГРАМАТИЧКИ РОД именица, али постоје и одступања: тата, деда, владика, судија – граматичког су женског рода, а природног мушког рода јер на то упућује и атрибут који стоји уз ове именице: ДОБАР ТАТА = ДОБАР ЧОВЕК. Марко, Иво, Миле – имају облик ср.р., али су природног мушког рода.

Граматичка категорија броја  указује на могућност да именица означава јединку или више, или мноштво јединки. Тако именице имају једнину и множину. Наш језик је некада имао и двојину (дуал), што се сачувало само у појединим примерима и они сада значе множину. То су именице: око, ухо, рука, нога, слуга.

Граматичка категорија падежа  омогућава да се променом наставка мења и служба именице у реченици. Промена именица по падежима – деклинација.

ВРСТЕ ИМЕНИЦА

  1. ВЛАСТИТЕ – означавају имена људи, држава, градова и др. географских појмова (Београд, Србија, Бања Лука…)
  2. ЗАЈЕДНИЧКЕ (ОПШТЕ) – именују бића, предмете или појаве са заједничким особинама
  3. ЗБИРНЕ (КОЛЕКТИВНЕ) – означавају више истих бића или предмета који чине неки збир (лишће, камење, деца, господа…) Oбликом једнине означавају множину – singularia tantum.
  4. ГРАДИВНЕ – именују материјал или грађу неке ствари (со, злато, млеко, брашно). Oбликом једнине означавају множину – singularia tantum, али када се употреби множина означавају различите врсте исте материје: Воде су надошле – мисли се и на оне из потока, из река, језера.
  5. АПСТРАКТНЕ – означавају нешто неопипљиво, нешто што се замишља или осећа (занос, лепота, младост, страх…)
  6. ГЛАГОЛСКЕ – означавају радњу, стање, збивање, и настале су од глагола (сеоба, старење, севање, копање…)

Неке именице облицима множине означавају појединачне предмете састављене од најмање два дела – pluralia tantum   (уста, врата, богиње, маказе, кола, наочари, Бановци, Голубинци, Алпи, Вреоци, недра…)

ДЕКЛИНАЦИЈА

  1. ВРСТА: 

ИМЕНИЦЕ М. Р.  СА СУГЛАСНИЧКОМ ОСНОВОМ и ИМ. СР.Р. СА НАСТАВЦИМА –О и –Е  уколико им основа остаје непромењена

vrste reci u srpskom jeziku imenice 0

  1. ВРСТА

ИМ. СР. Р. НА –Е КОЈЕ ПРОШИРУЈУ СВОЈУ ОСНОВУ СУГЛАСНИКОМ Н или Т

vrste reci u srpskom jeziku imenice 1

  1. ВРСТА

ИМЕНИЦЕ Ж. Р. на –А

vrste reci u srpskom jeziku imenice 2

 

Вокатив има наставак – о, али код именица  на –ица наставак је –о када је једносложна (птицо), а ако је двосложна и вишесложна – е (Милице, лепотице)

Вишесложна лична имена имају исти облик вокатива и номинатива (Никола, Снежана), а двосложна имају – о (Ларо, Саро, Саво)

  1. ВРСТА

ИМ. Ж. Р. НА КОНСОНАНТ

vrste reci u srpskom jeziku imenice 3

Питања за вежбу:

  1. Одреди врсту рода следећих именица: ветар___________, кула ___________ .
  2. Одреди род именице слуга : природни ____________, граматички___________
  3. Множина именице отац је _____________
  4. Напиши краће и дуже облике номинатива мн. следећих именица: брк, сан, вук.
  5. Деклинација је ________________________________________________.
  6. Одреди граматички род именица: око ________; очи________.
  7. Одреди за именицу браћаа) врсту по значењу ______, б) врсту по наставку у ном. јд. ________
  8. Одреди граматички род и граматички број именице врата: _________________
  9. Одреди врсту, граматички род и граматички број именица: сирочад____________, сироче____________, сирочићи_________________
  10. Напиши једину именицу средњег рода која има наставак –а у номинативу јд.
  11. Направи збирне именице према следећим именицама: дете____________, властелин______________, радник_______________
  12. Напиши двојаке облике инструментала јд. именица : ствар, чађ, памет.
  13. Именица пилад има у номинативу: а) облик једнине и значење множине; б) облик множине и значење множине; в) облик множине и значење множине.
  14. У низу именица мрље, вода, труње, масноћа подвуци збирну именицу!
  15. Који природни род могу имати именице пијаница, муштерија, кукавицаа) м.р.  б) ж.р.  в) м.р. и ж.р.
  16. Наведи све бројне именице које можеш да изведеш из основног броја пет____________,____________,______________,___________
  17. Одреди врсту именица: туга, радост, старост, свежина, лепота.
  18. Одреди врсте именица по значењу и по наставку у номинативу јд. студенти_____________________, студентарија___________________
  19. Именице кола и маказе спадају у а)pluralia tantum или б )singularia tantum
  20. Подвуците именице средњег рода множите у следећој реченици: Низ сеоски пут јурила су кола са дечурлијом из околних газдинстава.
  21. Заокружите слово испред реченице у којој је употребљена властита именица:а)Моја сестра је Немица. б) Немачка је велика земља. в)И у мом граду живе Немци. г) Немачка граматика је тешка.
  22. У следећем низу подвуците именицу која није збирна: накит, дечурлија, минђуше, дугмад, деца, трње.
  23. Одредите падеж и број подвучених речи у следећим реченицама: а)Највеће шансе у будућности има омладинаб)Никад није никоме рекла ништа о доручку на трави.

Заменице

Rezultat slika za ЗАМЕНИЦЕ ИМЕНИЧКЕ И ПРИДЕВСКЕ

Питања за вежбу:

  1. Следеће заменице замени обликом општих заменица: шта, колики, никакав, нечији.
  2. Која је ово врста заменица:  ко год, што год, који год, какав год?
  3. Испиши заменице одређујући им врсту и подврсту из следеће реченице: Петао је сваки час поскакивао , осетљив на било коју промену која је долазила из правца његових кокошака.
  4. Подвуци односно-упитне заменице: некоји, наш, чији, то, колик.
  5. Напиши облик показне заменице за квалитет у 1.лицу номинатива јд. за сва три рода.
  6. Одреди врсту подвучене заменице , као и њене граматичке категорије: Расплакао се за њима.
  7. Одреди врсте заменица: некоји, наш, чији, то, колик.
  8. Подвуци неодређену именичку заменицу: никоји, неколик, ничији, некакав, никакав, нешто.
  9. Следеће заменице пребаци у номинатив јд.: јој, нечег, никоме, му, их, њ!
  10. У реченици Марко је волео Софију замени именицу Софија одговарајућим енклитичким обликом личне заменице
  11. Заокружите слово испред примера који илуструју суплетивизам: а) ко-свак, б) мојега-мога в) ја – мене
  12. У реченици Тражио нас је у школи. а) одреди категорије подвучене речи.б) одреди врсту и подврсту подвучене речи.
  13. Подвуците енклитичке облике личне заменице оно:  му, њим, га, је.
  14. Заокружите слово испред реченице у којој је употребљена општа именичка заменица: а) Свако дете зна да одговори на то питање. б) То је знао свако кога смо питали.  в) Могу на то одговорити у свако доба дана.
  15. Заокружите слово испред реченице у којој запажате енклитички облик личне заменице ТИ : а) Да ли си ти радио у овом предузећу? б) Људи су ти рекли да дођеш на посао. в) Ти људи раде у истом предузећу.
  16. Заокружите слово испред реченице у којој запажате енклитички облик личне заменице МИ: а)Нисмо ми једини о којима се разговарало. б) Он ми је причао о свом послу. в) Јасно нам је о чему се ради.
  17. Заокружите слово испред реченице у којој запажате енклитички облик личне заменице ОНИ: а)Њих не интересује цвеће. б) Купићемо им ипак руже. в) Највише ми се свиђају они црвени цветови.
  18. У следећој реченици одреди врсту и подврсту заменице као и њен падеж: Нисам размишљао ни о чему.

Придеви

Придеви су несамосталне променљиве речи које ближе одређују особине бића, предмета или појава означених именицама.

ВРСТЕ ПРИДЕВА

  1. ОПИСНИ (квалитативни) – истичу особину појма означеног именицом: сладак, црн, радостан
  2. ПРИСВОЈНЕ (посесивне) – означавају припадност некоме или нечему: братов, Николин
  3. ГРАДИВНЕ – означавају од чега је нешто: дрвен, камени
  4. ПРИДЕВИ ВРЕМЕНСКОГ ОДНОСА –јучерашњи, прошлогодишњи…
  5. ПРИДЕВИ ПРОСТОРНОГ ОДНОСА – горњи, десни
  6. ПРИДЕВИ ДРУГИХ ОДНОСА – спортска опрема (намена)

ПРИДЕВСКЕ КАТЕГОРИЈЕ

  • Придеви стоје уз именицу и добијају њен род, број и падеж.
  • Неодређени и     одређени вид

На питање КАКАВ одговор је ЗЕЛЕН ВРТ (непозната особина): Многима се допада зелен врт. НЕОДРЕЂЕНИ ВИД

На питање КОЈИ одговор је ЗЕЛЕНИ ВРТ  (позната особина): Моје двориште краси зелени врт. ОДРЕЂЕНИ ВИД

  • Компарација (поређење)

Описни придеви могу да се пореде, тј. истицање особине именице остварује се у три степена.

  1. степен само именује особину – позитив
  2. степен указује на већу меру неке особине – компаратив
  3. степен истиче неку особину у највећој мери – суперлатив

Компаратив се гради се гради додавањем наставака на основу придева:

  • ИЈ(и): новији/новија/новије, ситнији, старији, хладнији…
  • ј(и) : грубљи, скупљи, јачи, дужи, строжи…
  • ш(и) : мекши, лепши, лакши…

Суперлатив се гради префиксом нај-.

Суплетивни облици компаратива, на пример добар-бољи, зао-гори

Компаратив и суперлатив имају само одређени облик.

Елативи су придеви кој немају компарацију (трудан, бос, мртав, тегет, беж…)

Питања за вежбу:

  1. Разлика између одређеног и неодређеног придевског вида у женском роду је у: а) акценту и дужини крајњег вокала б) различитим наставцима у номинативу јд.
  2. Напиши у којим се падежима облици одређеног придевског вида разликују од облика неодређеног придеског вида у јд.
  3. Одреди вид придева:а) нови ветар, б) Има најтањи струк икада виђен
  4. Одреди врсту следећих придева: аустријски______, кожни_______, сед______
  5. Од којих врсти речи настају присвојни придеви?
  6. Одређени вид од придева добар гласи ___________ .
  7. Одреди придевски вид подвученог придева: Он је човек добра срца.
  8. Наброј придеве који граде компаратив наставком –ши !
  9. У ком придевском виду су придеви у синтагми овај млади стасити човек?
  10. Напиши компаратив придева : висок, зао, рђав, мио, велик(и)
  11. Шта су елативи?
  12. Придев начет постао је од глаголског облика који се зове______________
  13. Одреди врсту подвученог придева у синтагми у норвешкој природи _________
  14. Следеће реченице допуни суперлативом придева велик или висок : а) Драгана је _____________у одељењу. б) Попели су се на _____________врх Копаоника. в) Шекспир је _________________драмски писац.
  15. По именичкој промени мењају се придеви____________придевског вида, а по заменичко-придевској промени мењају се придеви _____________придевског вида.
  16. Заокружите слово испред придева који имају деклинацију:а) розе, браон      б)мат, беж      в) сјајан , смеђ      г) оранж, лила
  17. Заокружите слова испред морфолошких категорија које се односе на подвучени придев у реченици Данас је много лепше време. а) номинатив једнине, б)акузатив једнине, в) суперлатив, г) компаратив, д)одређени вид, ђ)неодређени вид
  18. Заокружите слова испред морфолошких категорија које се односе на подвучени придев у реченици Било је и бољих дана.а)генитив множине, б) генитив једнине, в)суперлатив, г) компаратив, д)одређени вид, ђ) неодређени вид
  19. Напишите у којем је падежу, роду и броју подвучени придев у следећој реченици: У тим песмама се осећа жал мукотрпне чељади.
  20. Заокружите слова испред тврђења које је заједничко свим придевима из реченице: Тај добри човек претворио се у мог љутитог противника. а) Налазе се у облику множине, б) Сви су у облику мушког рода, в) Сви су одређеног вида, г) Налазе се у истом падежу.
  21. Заокружите слова испред тврђења које је заједничко свим придевима из реченице. Био је благ као и његова мајка која је прерано остарила.а) Налазе се у облику једнине, б) Сви су истог рода, в) Сви су одређеног вида, г) Налазе се у истом падежу.
  22. Заокружите слова испред тврђења које је заједничко свим придевима из реченице. Последње године биле су све напорније. а) Налазе се у облику множине, б) Различитог су рода, в) Сви су у компаративу, г) Налазе се у истом падежу.
  23. Заокружите слово испред реченице у којој придев БЕО не може бити употребљен у одређеном виду:а) Врхови Хималаја су бели од снега. б) Бели медведи су заштићена врсте. в) Београде, бели граде! г) Наш друг има надимак Бели.

Бројеви

Бројеви показују колико је лица или предмета на броју, односно које место им по реду припада.

ОСНОВНИ БРОЈЕВИ (ГЛАВНИ, ПРОСТИ, КАРДИНАЛНИ) означавају колико има онога што се означава именицом.

Променљиви су бројеви један, два, три и четири. Бројеви од пет и надаље се не мењају.

БРОЈНЕ ИМЕНИЦЕ:

  • Стотина, хиљада, милион и милијарда су именице и, такође су променљиви.
  • Бројне именице на –ица (двојица, тројица…) означава тачан број мушких лица. Изведене су од збирних бројева. Именица коју одређују стоји у облику партитивног генитива: двојица момака, тројица браће…
  • Бројна именица на –ак означава приближан број (десетак)

БРОЈНИ ПРИДЕВИ:

Бројни придеви су бројеви једни(-е, -а); двоји (-е, -а); троји (-е, -а); четвори (-е, -а);

Имају три рода и деклинирају се као и придеви.

Употребљавају се уз им. pluralia tantum и уз именице које означавају функционалне целине: двоје панталона, четворе наочари, петора кола, десетора врата.

РЕДНИ БРОЈЕВИ  означаву који је по реду појам означен именицом. Мењају се по придевској промени (девети, деветог…). Када редни број чини вишечлани израз, само последњи је редни, а остали су основни: триста шездесет пети дан

ЗБИРНИ БРОЈЕВИ означавају тачан број јединки различитог пола и узраста:петоро људи, двоје деце… Када збирни број чини вишечлани израз, само је последњи збирни: двеста педесет шесторо

ДВОЈЕ, ДВОГА/ДВОЈЕГА, ДВОМА, ДВОЈЕ, ДВОЈЕ, ДВОМА, ДВОМА

ЧЕТВОРО, ЧЕТВОРГА, ЧЕТВОРМА, ЧЕТВОРО, ЧЕТВОРО, ЧЕТВОРМА, ЧЕТВОРМА

Збирни и редни бројеви у савременом језику углавном се употребљавају са непромењеним обликом за све падеже.

Питања за вежбу:

  1. Редни бројеви се мењају као: а) придеви одређеног вида, б) придеви неодређеног вида
  2. Напиши словима облике генитива мушког и женског рода броја 2.
  3. Како се зову облици деклинације бр. 2, 3, 4 и оба?
  4. Напиши деклинацију броја оба у мушком (средњем) и женском роду !
  5. Акузатив м. р. броја троје гласи___________, а акузатив јд. ж. р. броја један гласи ___________
  6. Којим врстама и подврстама речи спадају: двојица, један, други.
  7. Напиши облик датива броја четири!
  8. Генитив и инструментал јд. збирног броја двоје.
  9. Напиши словима број 1011 , 221 , 105. и DXLII .
  10. Напиши падеже именица који се слажу са следећим бројевима:а) уз број 1, б) уз бројеве 2-4, в) од броја пет 
  11. Наведи облик мн. збирног броја двоје у номинативу.
  12. Према броју 605 напишите збирни број.
  13. Ојасни када се употребљавају бројни придеви и наведи пример.

Глаголи

Глаголи су несамосталне променљиве речи које казују радњу, стање или збивање.

Граматичке категорије глагола:

  • глаголски вид, глаголски род, време, начин, потврдост/одричност
  • лице, граматички број, граматички род (повезује се овим категоријама са им. речима)

ГЛАГОЛСКИ ВИД СВРШЕНИ ДВОВИДСКИ НЕСВРШЕНИ * ПОЧЕТНО СВРШЕНИ:поћи, * ТРАЈНИ(ИМПЕРФЕКТИВНИ): учити, гледати *ЗАВРШНО СВРШЕНИ...

ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

Нелични облици – инфинитив, гл. придеви (радни и трпни) и гл. прилози (садашњи и прошли)

Лични облици  -времена: имперфекат, аорист, перфекат, плусквамперфекат, презент, футур I

-начини: императив, потенцијал и футур II

ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ НЕЛИЧНИ(Уреченицинемогубитиуслужбипредиката!) ГЛАГОЛСКИ ОБЛИК УПОТРЕБА ГРАЂЕЊЕ ПРИМЕРИ 1. инфинитив Учест...

ЛИЧНИ(Уреченицисууслужбипредиката!) ГЛАГОЛСКИ ОБЛИК ЗНАЧЕЊЕ ГРАЂЕЊЕ ПРИМЕРИ 1. презент садашње ВРЕМЕ ----- прост глаголски...

5. плусквам- перфекат давно прошло ВРЕМЕ ----- сложен глаголски облик перфекат/имперфекат помоћног глагола БИТИ + радни/тр...Питања за вежбу:

  1. Напиши инфинитив глаголског облика пролећу.
  2. Oдреди глаголима сести, доћи, сећи, продати, рећи инифитивну и презентску основу.
  3. Како гласи глаголски прилог садашњи и глаголски прилог прошли од глагола бити!
  4. Одреди глаголски род глаголима црвенети и црвенити.
  5. Подвуците облике плусквамперфекта глагола писати: писах, бејах писала, писаше, бех писао, био сам писао, будем писала.
  6. Глагол искрити је по свом глаголском роду___________________.
  7. Подвуците неличне глаголске облике: презент, инфинитив, глаголски прилог прошли, имперфекат, трпни глаголски придев, перфекат, потенцијал, императив.
  8. У ком глаголском облику и у ком стању стоји глагол у следећој реченици? Све што је у тој области написано.
  9. Напишите инфинитиве наведених глагола: извините________, устајемо_______
  10. Напиши 3. лице мн. аориста од глагола пропасти _______________
  11. У којим глаголским облицима се употребљава радни глаголски придев?
  12. Одреди глаголски облик и све његове категорије у следећој реченици: Ја бих то још боље урадио.
  13. Препиши све глаголе из наведене реченице, одреди им глаголски облик, лице,  број и граматички род: С пролећа, кад су удариле ведрине, кад вид очи шаљу далеко, обе се куле указаше светлећи житељима града.
  14. Одреди глаголски вид глаголу у следећој реченици: Петао је сваки час поскакивао.
  15. Подвуци помоћне глаголе у следећој реченици: Рекао је да је морао да је остриже кад је дошло време да изађу на пашу.
  16. Упиши и одреди глаголски род и вид следећих глагола: размислим, доноси.
  17. Направи трпни глаголски придев од глагола доносити и довозити.
  18. Глаголски прилог садашњи и глаголски прилог прошли од глагола волети.
  19. Одреди глаголско време глагола у реченици , а затим напиши реченицу у потенцијалу: Освану и данашњи дан!
  20. Одреди прецизно глаголски род глагола љутити се .
  21. Напиши облике 3. лица јд. м.р. потенцијала и глаголског прилога садашњег у пасиву од глагола похвалити.
  22. Наведи све глаголске облике који су сложени по својој творби!
  23. Подвуци све глаголске облике који се граде само од несвршених глагола: перфекат, аорист, имперфекат, презент, футур други, глаголски прилог садашњи, глаголски прилог прошли.
  24. Наброј глаголске начине ( модусе) и глаголска стања у српском језику.
  25. Глагол питати пребаци у његов свршени гл. вид, а затим у учестали гл. вид.
  26. Наброј глаголске облике који сами не могу бити предикат.
  27. Како се зове глаголско време које се гради од инфинитивне основе плус наставци за 2. и 3. лице јд. –аше/ јаше/ ијаше глагола који се мења?
  28. Одреди глаголско стање предиката : а) Болујемо од љубави. б) Он беше јео увек обилно. в) Због кише ручак је био склоњен са терасе зачас.
  29. Записах је облик а) потенцијала б) имперфекта в) аориста
  30. Напиши 3. лице мн. аориста од глагола прочитати.
  31. Одреди глаголски род глагола говорити у следећој реченици: Било је заиста непотребно говорити му о ономе што је и сам знао.
  32. Подвуци све неличне глаголске облике у следећој реченици: Читајући лектиру није могао запамтити ни радњу, а камоли имена свих личности .
  33. Прво лице јд. од глагола рекнем је: а) рекне    б) кажем        в) речем и рекнем.
  34. Радни придев од глагола сагнути гласи:а) сагао, сагла, сагло; б) сагнуо, сагнула, сагнуло; в) исправни су и облици под а) и облици под б)
  35. Аорист се гради:а) само од несвршених глагола б) само од свршених в) претежно од свршених .
  36. Глагол вечерати је по свом глаголском виду а) свршен, б) несвршен, в) и свршен и несвршен.
  37. Од учесталог глагола испрескакати направи тренутачно свршен глагол.
  38. Глагол разговарати је а) свршен б) несвршен в) и свршен и несвршен
  39. Напиши инфинитив следећих глагола затим их пребаци у 1.лице јд. имперфекта:    самујем__________________, мичем______________________
  40. Напиши инфинитив и одреди глаголски вид следећим глаголима:  остављајући__________, оставивши____________, пописујем ____________.
  41. Упиши одговарајуће облике глагола жутити и жутети: Јесен је лишће _________, па се сва шума ___________
  42. Одреди лице и време глагола осетише
  43. У реченици Ружа се одмах расцветала глагол је : а) прави повратни б) неправи повратни в) узајамно повратни
  44. Одреди глаголски облик предиката у следећој реченици: Замрла чаршија у првом сумраку.
  45. Глагол командовати је по свом виду: а) свршен   б) несвршен   в) и свршен и несвршен .
  46. Какви су по трајању (гл.вид) и по прелазности (гл. род) следећи глаголи? пети се, скупљати, загристи 
  47. Напиши 1.лице јд. презента и 2. лице јд. императива глагола: бити (постојати) _______________,________________, бити (ударати, тући)____________, ________________
  48. Напиши 1. лице јд. презента према инфинитиву следећих глагола: робовати______________, размотавати______________, стицати__________
  49. Одреди глаголски вид глагола ручати и телефонирати.________________
  50. Разврстај на свршене и несвршене следеће глаголе:  размишљати, украсти, помагати, лагати, испећи, лећи
  51. Одреди глаголске облике: Рећи ћу све Зорици чим буде дошла у школу.Цео двор мишљаше да је он нестао, па сви дворани похиташе цару.Ако будемо имали времена, одиграћемо још једну партију шаха.Учини ми се да пада снег.Он воли свима да учини услугу.Над њиховим главам спушташе се паук, али га они не приметише.Договорили смо се да редовно радимо домаће задатке.Пре неки дан сам био пролазио поред парка и угледах Мају на клупи.Ако будем стигао на време, чекам те на старом месту.Пре два минута упита ме колико је сати и отрча негде.Кад год ме нешто упита, ја му пристојно одговорим.Јавите ми чим будете поправили компјутер.

Advertisements

3 thoughts on “Српски језик и језичка култура”

  1. Nikola Milosevic said:

    Da li imate resenja ovih zadataka?Hvala unapred 🙂

  2. Sve sto mi je trebalo na jednom mestu, hvala!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s