Српски језик и језичка култура

 

СИНТАКСА – ПАДЕЖНИ СИСТЕМ

Падежни систем – ПП презентација

Падежна синонимија и поливалентност падежа – ПП презентација

СИНТАКСА – КОНГРУЕНЦИЈА И РЕД РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ

ГРАМАТИЧКА И СЕМАНТИЧКА КОНГРУЕНЦИЈА

Конгруенција је слагање делова реченица или синтагми.

Неке именице имају различит природни и граматички род, па се говори о ГРАМАТИЧКОЈ КОНГРУЕНЦИЈИ – слагање по облику и СЕМАНТИЧКОЈ КОНГРУЕНЦИЈИ – слагање по значењу

Придевске речи су конгруентне речи, а именица је контролор конгруенције. Конгруентне категорије су: род, број, падеж (придевске речи), лице, број (и род) (глаголи).

Двојака конгруенција атрибута са именицом јавља се у сладећим случајевима:

  • уз именице неподударног граматичког и природног рода: велики вођа (једнина, мушки род), велике вође (једнина, женски род)
  • уз двородне именице:права луталица – прави луталица
  • уз збирне именице: храбра браћа – драга унучад
  • уз бројне именице: највреднија тројица

Уз ИМЕНИЦЕ СА  НЕПОДУДАРНИМ  ПРИРОДНИМ  И  ГРАМАТИЧКИМ  РОДОМ могућа је двојака конгруенција: Одељенски старешина је ушао у разред. – Одељенске старешине су ушле/су ушли у разред. Луталица је отишао/отишла. – Луталице су отишли/отишле.

Уз ЗБИРНЕ  ИМЕНИЦЕ предикат обично стоји у множини, али се користи и облик једнине: Моја унучад су отишла/је отишла на море.

Уз ОСНОВНЕ БРОЈЕВЕ до 4, када стоје уз именице мушког и средњег рода предикат је у множини: Три вола/телета су продата.

Уз ОСНОВНЕ  НЕПРОМЕНЉИВЕ  БРОЈЕВЕ предикат стоји у облику једнине, мада се може употребити и облик множине: Пет ученика/ученица је положило пријемни испит.

Независне реченице

2448461_orig

Зависне реченице

Презентација – зависне реченице

swscan00098 (1)

СИСТЕМ ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦA

Зависне реченице – оне у којима се јасно разликује главна и зависна клауза (реченица).

Зависне реченице у оквиру сложене зависне реченице могу имати:

ИМЕНИЧКУ ВРЕДНОСТ (субјекат, објекат) – изричне у ширем смислу и именичке односне

ПРИДЕВСКУ ВРЕДНОСТ (атрибут, апозитив) – придевске односне

ПРИЛОШКУ ВРЕДНОСТ – месне, временске, узрочне итд.

ПРАВИЛО О ЗАПЕТАМА: инверзија

ИЗИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Изричне реченице у ужем смислу (декларативне) су у функцији правог објекта и њима се само изриче садржај неке ситуације (ДА, КАКО): Рекао је да ће доћи, Причао је да/како се лепо провео…

Зависноупитне реченице иду уз глаголе типа питати, рећи, саопштити ( Питао је да ли је добио оцену.)

Вољне (волунтативне) изричне реченице означавају ситуацију која се наређује, захтева… ( Захтевао је да му врати књиге, Желео је да студира медицину…) (ДА+ПРЕЗЕНТ)

Поред правог изричног објекта, друге функције су

  • неправи објекат (Он је размишљао (о томе) да упише медицину)
  • Изрични атрибут у именичкој синтагми ( Захтев да се све књиге врате; вест да је награђен…)
  • Допусни члан у придевској синтагми ( Свестан да је погрешио; Уверен да је закаснио…)

Иван       је рекао            Тањи                                     да је Марко отишао на утакмицу.

субј.       предикат           неправи обј.                     изрични прави обј.

ОДНОСНЕ (РЕЛАТИВНЕ) РЕЧЕНИЦЕ

Односне реченице се односе на неки појам из главне реченице или на садржај целе главне реченице.

КОЈИ, ЧИЈИ, КАКАВ, КОЛИКИ, КО, ГДЕ, КУДА, КАМО, ОДАКЛЕ, КАД, КОЛИКО, ШТО

АТРИБУТСКА ВРЕДНОСТ (рестриктивна функција): Играчи домаћег тима који су одлично играли испраћени су аплаузом. – само они који су добро играли

АПОЗИТИВНА ВРЕДНОСТ (додатна информација) Играчи домаћег тима, који су одлично играли, испраћени су аплаузом. – сви играчи

Односна речиница са заменицом ШТО има апозитивну функцију (додатна информација) и УВЕК СЕ ОДВАЈА ЗАПЕТОМ: Иван и Марко су се посвађали, што је све изненадило.

МЕСНЕ РЕЧЕНИЦЕ

У функцији одредбе места. ГДЕ, КУДА, КАО, ОДАКЛЕ

ВРЕМЕНСКЕ РЕЧЕНИЦЕ

Одредба времена или мере времена. КАД, ДОК, ПОШТО, НАКОН ШТО, ЧИМ, САМО ШТО, ПРЕ НЕГО ШТО…

  1. Временско значење у ужем смислу

а) истовременост  КАД и ДОК ( Кад сам се враћао кући, купио сам новине)

б) постериорност КАД, ПОШТО, НАКОН ШТО, ЧИМ, САМО ШТО, ТЕК ШТО ( Кад сам завршио посао, отишао сам у шетњу.) време 1. зависна реченица, 2. главна реченица

в) антериорност ПРЕ НЕГО ШТО (Пре него што нешто кажеш, добро размисли.) 1. главна, 2. зависна

  • Мера времена (оtкад? колико дуго?) Остаћу овде док се не врати.

УЗРОЧНЕ (КАУЗАЛНЕ)РЕЧЕНИЦЕ

Одредба узрока: ЈЕР, ЗАТО ШТО, СТОГА, БУДУЋИ ДА, ШТО, ПОШТО

Врати ми белешке зато што спремам испит. ОДРЕДБА УЗРОКА

УСЛОВНЕ(КОНДИЦИОНАЛНЕ, ПОГОДБЕНЕ)  РЕЧЕНИЦЕ

Одредба услова: АКО, УКОЛИКО, ЛИ, КАД, ДА

  1. Реални услов (Ако добијем петицу, ићи ћу на море)                                
  2. Потенцијални услов (Kад бих добио петицу, ишао бих на море)         
  3. Иреални услов (Да сам добио петицу, ишао бих на море)
  1. Будући услов                    –              презент или футур 2 
  2. Садашњи услов               –              презент или потенцијал
  3. Прошли услов                  –              перфекат
  4. Свевременски услов    –              квалификативни презент

Реални будући услов: Ако се потрудите/будете потрудили, успећете.

Иреални прошли услов: Да сте се потрудили, успели бисте

Иреални садашњи услов: Кад бих имао више времена, бавио бих се спортом.

ДОПУСНЕ (КОНЦЕСИВНЕ) РЕЧЕНИЦЕ

Допусне одредбе: ИАКО, МAДА, ПРЕМДА

Иако је пожурио, није стигао.

НАМЕРНЕ (ФИНАЛНЕ) РЕЧЕНИЦЕ

Одредбе циља или допуне за циљ: ДА, КАКО, ЛИ

Да би стигао на време, узео је такси;  Сишао је да купи новине.

ПОРЕДБЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ

  1. за једнакост – поредбена одредба (КАО ШТО, КАО ДА, КАКО, КОЛИКО)
  2. за неједнакост – поредбена допуна (НЕГО ШТО/ДА)

Игра добро кошарко као што игра и фудбал; Помогли смо му колико смо могли…

Тај филм је бољи него што мислиш.

ПОСЛЕДИЧНЕ (КОНСЕКУТИВНЕ) РЕЧЕНИЦЕ

Последична допуна: корелативни прилози ТАКАВ И ТОЛИКО у вишој реченици + везник ДА; БЕЗ ЗАРЕЗА

Он тако вози ауто да се сви диве.

ПСЕУДОЗАВИСНЕ ПОСЛЕДИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ:

Он тако ВЕШТО вози ауто , тако да му се сви диве. –  може се заменити тако да са ТЕ

Вежбе:

Испружио је руку у којој је држао писмо. (односни атрибут)

Испружио је руку, у којој је држао писмо. (апозитив)

Ко рано рани, две среће граби. (субјекат)

Причао је о ономе што га је мучило. (неправи објекат)

Ко рано рани, њему се цео дан спава.  (логички субјекат)

Помирили су се, чему су се сви обрадовали.  (апозитив)

То је хотел где смо одсели. (у којем смо… односна реченица, односи се на хотел)

Ниче где га сеју. (месна; одредба места)

То је место одакле се види море (с кога… односна)

То је било онда кад смо ишли на излет . (односна)

Додај ми ону књигу што лежи на столу. ШТО – везник што, а не заменица што ( чега, чему)

Пошто сам завршио посао, отишао сам код њих. ПОСТЕРИОРНОСТ, временска

Док смо стигли до позоришта, представа је већ била почела. АНТЕРИОРНОСТ

Памтићу              то                           док сам жив. (Oдредба мере времена)

Кад сам се враћао кући, купио сам новине. временска   

Тања није дошла јер се разболела. узрочна

Мада је био болестан, дошао је. допусна

Пошто је књига била скупа, нисам је купио. узрочна

Померио се да би она прошла. намерна

Сви смо прихватили предлог будући да нам је то било једино решење. узрочна

Наљутио се на другове што га нису чекали. узрочна

Марко је отишао да спава. намерна

Пошли су у град иако је падала киша. допусна

Иако је пожурио (допусна одр) није стигао (пред.) на време (одр. начина)

Однео је сат да се поправи. намерна

Воли га више него да му је брат. поредбена за неједнакост

Марко је отишао да спава. допуна за циљ

Гледао нас је као да нас први пут види. поредбена за једнакост

Да би добро урадио тест, научио је све. одредба циља

Да се потрудите, успели бисте. потенцијални будући услов

Да имам више новца, ишао бих на зимовање. иреални садашњи услов

Кад је чуо да се Зоран вратио, Марко му је телефонирао. временска

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s