Лектира

СПИСАК ЛЕКТИРЕ ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

Романи:

Албер Ками, Странац

Иво Андрић, Проклета авлија

Фјодор Достојевски, Злочин и казна

Меша Селимовић, Дервиш и смрт

Милорад Павић, Хазарски речник

Збирке приповедака:

Данило Киш, Енциклопедија мртвих

Хорхе Луис Борхес, Чекање

Драме:

Виљем Шекспир, Хамлет

Ј. В. Гете, Фауст

Самјуел Бекет, Чекајучи Годоа

Душан Ковачевић, Балкански шпијун

Поезија:

Поезија Миодрага Павловића, Васка Попе, Бранка Миљковића,

Десанке Максимовић, Матије Бећковића и Стевана Раичковића.

Европско песништво XX века.

ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАЦИ

Бранко Ћопић, Башта сљезове боје

  1. Шта за Ћопића симболизује детињство?
  2. Шта је то што повезује све приче у збирци (шта им је заједничко)
  3. Протумачите наслове сваког циклуса? Какве разлике у значењу дају атрибути плаве (боје) и црвене (боје)?
  4. У каквом окружењу расте приповедач?У чему је значај приче Башта сљезове боје? Зашто деда Раде поступа необично када се поведе реч о бојама? Шта то говори о његовом карактеру? Шта башта симболизује? У чему се огледа Ћопићев лиризам и хуманизам?
  5. Окарактеришите лик деде Рада. У каквом су односу ликови деда Рада и самарџије Петрака (Поход на мјесец и др. приповетке)?
  6. Како је дечак окарактерисан?
  7. Како се мења тон приповедања у другом циклусу? Која је тема која се провлачи у свим причама овог циклусу?
  8. Која значења има наслов Потопљено детињство?
  9. У чему је горчина приповетке Заточник?
  10. Како Ћопић остварује хумор?

Вилијем Шекспир, Хамлет

  1. Уочите главне проблеме које приказује драма Хамлет. Објасните слојевитост, дубину конфликта у драми.
  2. Ако макрокосмосмосом означимо бурно, трагично историјско време, објасните како се он одразио у Шекспировој драми. Докажите да се читав свет може представити као големо позориште. Како сам Хамлет промишља о свету и „ишчашеном” времену?Hamlet
  3. Средњовековну Данску је најбоље сагледати кроз лик анти-јунака Клаудија. Како је Клаудије окарактерисан? Покажите како и Полоније верно осликава актуелни свет као тамницу. Када краљ-убица показује своје право лице?
  4. Представите улоге других јунака у животу – позоришту.
  5. Издвојте две сцене у драми када су се окупили сви учесници и, скинувши своје маске, показали право лице. Анализирајте дотичне сцене
  6. Шта је изазвало страшну дисхармонију у Хамлету и покренуло мучну борбу са самим собом? Објаните његово дубоко незадовољство собом, „хамлетизам”. Објасните његов идеал човека.
  7. Какав је Хамлет пре почетка трагедије? Како га Офелија представља?
  8. Како тумачите његову слабост и неодлучност? Сагледајте трагедију Хамлетовим очима.
  9. Лику Хамлета супротставите ликове Лаерта и Фортинбраса.
  10. Издвојте и тумачите монолог који је композиционо средиште драме.
  11. Шта спречава Хамлета да убије краља-убицу? Зашто не оклева кад је Полоније у питању? Докажите да Хамлет поставља себи циљ исправљања света.
  12. Обратите пажњу на трагичност Гертрудиног лика. Дискутујте.
  13. Испитајте однос Офелије и Хамлета. У чему се огледа трагичност њиховог односа?
  14. Како Хамлет напушта овај свет? Колико се у његовом лику очитују свевремени проблеми човека? Објасните.

Албер Ками, Странац

  1. stranacПодсетите се Мита о Сизифу. Размислите о универзалним значењима мита. Можете ли довести садржај мита у везу са Камијевим делом? Образложите везу уколико сте закључили да постоји.
  2. Откријте значење термина апсурд. Потражите га у речницима. Истражите појам апсурда и на који је начин Ками у делу Странац и на примеру Мерсоа показао до чега може довести понашање условљено апсурдним ставовима према животу.
  3. Размислите о облицима отуђења и проблемима које појединац има у савременом свету (на Мерсоовом примеру: зашто је он странац, до које мере је другачији, чиме је изазвана његова отуђеност).
  4. Истражите Мерсоов однос према Богу, свештенику и вери.
  5. Какав је однос Мерсоа према злочину који је починио? Који су и какви су мотиви убиства за које Мерсо одговара?
  6. Истражите и изнесите ставове о односу Мерсоа према Марији и љубави уопште.
  7. Објасните тврдњу да је Мерсо „странац међу странцима“
  8. Подсетите са Кафкиног романа Процес. Размислите о главном јунаку, о процесу који се против њега води и о сличним судбинама Јозефа К. и Мерсоа. Направите паралелу, упоредите, Мерсоа и Јозефа К
  9. Размотрите однос ова два јунака према кривици- шта им је у ставовима заједничко, а шта различито?
  10. Упоредите:  њихов однос, њихове ставове,  према Богу, свештенику и вери, судске процесе који се против њих воде, суднице и пресуде које их чекају и односе које ови ликови имају према женама и љубави.stranac-albert-kami
  11. Припремите се за дебату За и против Мерсоа. Размислите да ли бисте неприлагођеност главног јунака, његове поступке, оправдали или осудили. Забележите писмено своје ставове, образложите их и пронађите, забележите или обележите, делове текста који доказују да је ваш став исправан- припремите се да их читате на часу.

Самјуел Бекет, Чекајући Годоа

cekajuci-godoa-semjuel-beket-0

  1. Подсетите се драмских дела која сте раније читали. Како се у класичној драми развијала радња и на чему се темељио драмски сукоб?
  2. Шта запажате да недостаје у драми Чекајући Годоа у односу на класичну драмску структуру? Подсетите се Аристотеловог правила о три драмска јединства (места, времена, радње) и образложите може ли се о њему говорити у делу.
  3. Уочавајте ситуације које се у драми показују као апсурдне. Наведите неке од примера. Размишљајте које се све животне супротности појављују у основи тих примера и образлажите шта је оно што их чини немотивисаним, бесмисленим, неразложним. Како се то повезује са појмом антидраме?
  4. Уочите глаголски облик који се налази у наслову дела и објасните у каквом је односу са догађањима у њему. Размишљајте о метафори чекања. На шта се све оно може односити? Можемо ли за чекање рећи да је радња?
  5. Чиме Бекетови јунаци попуњавају време на сцени? Одаберите њихове најзанимљивије реплике и запазите теме које су њима покренуте. Каква је синтаксичка структура дијалога? Каква је пунктуација и која јој експресивна својства најчешће претходе? Размишљајте о функцији коју таква дијалошка комуникација врши у драми. О каквом моделу света и међуљудским односима такав дијалог говори?
  6. Запазите колико има актера у драми и у каквом се међусобном односу налазе. Какве су њихове особине и шта казује њихов изглед? Шта уочавате у изградњи њиховог карактера? Како се особине јунака одражавају на догађања у драми?
  7. Размишљајте о улози дидаскалија у делу. По чему се оне разликују од дидаскалија класичне драме? Сценски знакови у драми јесу пут, дрво, столица, ципела, конопац и бич. Каква им је семантика?
  8. Драма има два чина, а утисак двострукости присутан је у свим најважнијим слојевима структуре. Какав је смисао двострукости? Шта се добија умрежавањем парова и ситуација у којима се они налазе?
  9. Уочите поднаслов драме. Како разумете појам трагикомике? Размишљајте о томе каквим се средствима представља трагичка тематика у драми. Образложите шта су за вас трагедија и трагично.
  10. Издвојите неколико најбитнијих порука драме Чекајући Годоа и образложите ефекат чекања у свакодневном животу. Размишљајте о томе како бисте на сцени приказали оне који чекају и шта је оно што се, за вас, увек чека, а никада дочека.

Владан Десница, Прољећа Ивана Галеба

Владан Десница је један од највећих српских писаца 20 века. Рођен је у Хрватској где је и живео, па су дуго вођене расправе о томе да ли он припада српској или хрватској књижевности. Он је потомак Стојана Митровића Јанковића (око 1635—1687), у српској народној песми познатог као Јанковић Стојан.

Најпотпуније се изразио у приповеткама и романима (Зимско љетовање, Прољећа Ивана Галеба). Роман Прољећа Ивана Галеба, који је писан око 25 година, објављен је 1957. Претеча постмодерне (Пекић, Киш, Албахари) и појаве есејизације романа у 20. веку.

РОМАН-ЕСЕЈ + РОМАН ЛИКА, МОНОЛОШКО-АСОЦИЈАТИВНИ РОМАН и сл.

РАД ПО ГРУПАМА:

  1. ГРУПА – НАСЛОВ И ПОДНАСЛОВ (Игра прољећа и смрти), ПОЕТИЧКИ СТАВОВИ И ЛАЈТМОТИВИ

ПОГЛАВЉЕ 2. РАСПОРЕД ПРОСТОРИЈА У КУЋИ

ПОГЛАВЉЕ 4. СВЕТЛОСНА ИГРА ИЗ ДЕТИЊСТВА: огледало и миш

ПОГЛАВЉА 14. И 15: о сунчаним и облачним данима

ПОГЛАВЉЕ 56. ДЕЛТА – фабула није оно што је најбитније јер стаје у једну реченицу.

АУТОКОМЕНТАРИ: Ето, опет сам одлутао… Вјечно су ме корили због те нити и због непрестаних дигресија. А ја само се већ онда чудио: што им је толико до те блажене нити! као да је нит оно најважније и најбитније што човек има да саопшти. и чинило ми се да баш у тим дигресијама лежи сама суштина онога што желим да искажем.

ПИСАЦ КАО МЕДИЈУМ НЕСВЕСНОГ: Из писца нешто лаје, брекће, махнита, булазни… А он се само труди да то булажњење сложи у граматички беспрекорне реченице (ПУШКИН: Роман тражи брбљање)

АСОЦИЈАТИВНОСТ: Да ја пишем књигу у тим књигама се не би ништа догађало, ама баш ништа. Причао бих и причао што ми год на милу памет падне…

ЛАЈТМОТИВИ:

  • Учитељ Змајчић је остао данас без крува и крова (поглавље 31)
  • concert champetre (поглавље 31)
  • БУЋКО
  • Бдијте, о стријелци

Протумачи улогу лајтмотива у делу.

      2. ГРУПА: СУСРЕТ СА СМРЋУ У ДЕТИЊСТВУ И ЗРЕЛОМ ДОБУ

ПОГЛАВЉА 5, 6, 7. и 8. Смрт оца, мајке и пасивни животи тетака уседелица и стрица

ПОГЛАВЉЕ  11 Благоваоница

ПОГЛАВЉЕ 15 Таван као колективна гробница

ПОГЛАВЉА 50, 51, 52, 61 Смрт супруге и ћерке

ПОГЛАВЉЕ 65, 70, 71, 72, 73 Самоћа и смрт

Када остаје без оца? Како то утиче на његову психу? Шта се зна о очевој смрти? Однос са мајком. Мајчина смрт. Протумачи повезаност благоваонице и тавана са смрћу. Смрт супруге. Зашто осећа кривицу према Долорес? Ток Мајине болести и начини борбе за њен опоравак. Однос између болести и смрти.  Самоћа и смрт.

       3. ГРУПА: ЧОВЕКОВА ПРЕДСТАВА О СМРТИ УОПШТЕ И О СОПСТВЕНОЈ СМРТИ И БЕСМРТНОСТИ

ПОГЛАВЉА 14, 19, 20 Однос према смрти и Богу

ПОГЛАВЉЕ 39 Ту, одмах поред нас – соба за умирање

ПОГЛАВЉЕ 45 Смрт генерала

ПОГЛАВЉЕ 46 Далеко од Астапова

Толстој умро од запаљења плућа у Астапову, на железничкој станици  у 82.години. Толстој је на врхунцу славе престао да се бави књижевносшћу, а за то нису били способни ни Иван ни овај глумац, па су деградирали сопствена занимања

ПОГЛАВЉЕ 49 Бесмртност

ПОГЛАВЉЕ 22 Балкон (самоубиство)

ПОГЛАВЉЕ 23 Мали са планине – несрећни случај

ПОГЛАВЉА 32, 33 Алда

ПОГЛАВЉА 66, 67, 68 СМРТ ЗБОГ ИДЕАЛА

Распитај се о учењу психоаналитичке школе о представи човека о сопственој смрти. Зашто смрт припада „не-ја“? Које врсте смрти су приказане? Шта је то „штеберцимер“? Постоји ли вера у Бога или загробни живот? Шта би било када би се пронашао лек против смрти? Како други људи гледају на нечију смрт? (Упореди са песмом М. Павловића, Реквијем.)

 

Меша Селимовић, Дервиш и смрт

  1. Ком типу романа припада Дервиш и смрт? Каква је композиција? Која је универзална тема романа?
  2. Кад и где се дешава радња романа? Ко је приповедач? Са које тачке свог живота он говори своју исповест?
  3. Чиме започињу поглавља романа? Шта значи цитат на почетку првог поглавља? У складу са идејама које филозофије је тај цитат?
  4. Ко је био Ахмет Нурудин? Какав је његов однос према свету и вери на почетку романа? Који ће догађај изменити његов поглед на свет?
  5. Зашто он  приступа писању?
  6. Како се мења Нурудинов живот после хапшења брата? Зашто му је брат ухапшен?
  7. Како се Нурудин осећа код кадинице? О чему она говори? Каква ће осећања у њему пробудити? По чему се они разликују? Како се дервиш осећа у ђурђевској ноћи?
  8. Какав ће се сусрет десити у ђурђевској ноћи? Зашто је то значајно за Нурудина?
  9. Како дервиш пролази код муселима, а како код муфтије? Шта највише боли Ахмета Нурудина?
  10. Ко ублажава Нурудинову несрећу? Ко је Хасан и какав је његов поглед на свет?
  11. Која је животна прича Муле Јусуфа? Шта је одувек ипак одвајало Мула Јусуфа и Ахмета Нурудина? Каква сазнања доноси разговор између њих двојице?
  12. Кад се у Нурудину јавља мисао о освети?
  13. Зашто је за роман значајна побуна у Посавини? Како Нурудин користи Мула Јусуфа?
  14. На коју функцију долази Нурудин? Зашто? Коју ће издају починити?
  15. Окарактеришите Мула Јусуфа. Која је његова последња подвала?
  16. Како Нурудин на крају романа схвата живот, а како смрт?
  17. Коју универзалну поруку о животу, односу појединца и власти… доноси лик Ахмета Нурудина?
  18. Налази ли шејх Нурудин потпут ослонац у вери? Кад вера и текија престају да му буду довољна упоришта? Зашто га је вера разочарала? Зашто дервиш, када му је брат ухапшен, најпре оклева да било шта предузме?
  19. Које се противречности јављају у њему? У чему је рзлика између онога што га је учио дервишки ред и стварног живота?
  20. Кад се јавља сећање на Исхака? Који је значај његовог лика?
  21. Какву истину о власт открива Ахмет Нурудин?
  22. Ако је вера била Нурудинова тачка ослонца на почетку романа, шта је његов ослонац после братовљеве смрти? У чему је Нурудин ипак могао наћи спас?
  23. Коју улогу Хасан има у Нурудиновом животу? По чему се они разликују? Шта је за Хасана важније од вере, догме…?
  24. Шта је кључ човекове среће? Кад човеков живот има смисла? Која је једина човекова извесност?
  25. О којим универзалним темама/ мотивима говори роман Дервиш и смрт? Како Селимовић схвата човеков положај у свету?

Иво Андрић, Проклета авлија

  1. Шта је тема Андрићевог дела?
  2. Како је приказана авлија (дању, ноћу)? Где се она налази? Какав је свет који обитава у Проклетој авлији? Какав је њен положај, двориште? Из којих је аспеката све описана (обрати пажњу на визуелне, звучне аспекте, мирисе у њој)?
  3. Како се изглед и положај тамнице одражава на расположење и понашање људи у њој?
  4. Каквим контрастом је фра Петар зачуђен?
  5. Које је симболично значење Проклете авлије у једном друштву? Шта је сврха постојања таквих „авлија“ ?
  6. Каква је композиција овог дела?Чиме започиње, а чиме се завршава роман? Какво значење то носи?
  7. Ко су приповедачи у овом роману? О чему сваки од њих приповеда? Како сваки од њих приповеда? (дело!) Шта им је доступно? Зашто се у причу уводе сви ти приповедачи?
  8. Шта је централна прича романа?
  9. Какав је Карађозов физички изглед (лице, очи, тело)? Доведи у везу тај изглед са његовим особинама и понашањем. Како други ликови реагују на Карађоза? Како га карактеришу? Каква је његова младост? Да ли је Карађоз достојанствен чиновник? На шта је све спреман да би извукао признање? Како га назива Хаим? Како Карађоз разуме појам кривице? Какав је однос затвореника према њему? Какво се двојство примећује у његовом лику?
  10. Како Ћамил изгледа при првом сусрету са фра Петром? Са ким се Ћамил идентификује? Колико је Ћамил сличан Џем султану, а колико се од њега разликује? Које су Ћамилове врлине, по чему је бољи од других људи? Како на Ћамилов рад реагују становници Смирне? У чему је неспоразум између власти и Ћамила? Шта је смешно, а шта фатално у њему?
  11. У чему је различитост лика фра Петра у односу на ликове „занесених манијака“ који га окружују? Какав је његов физички изглед, а какав карактер? Како фра Петар приповеда? Докле досеже његово знање?
  12. Од чега би се могло рећи да Хаим болује? Шта значи приповедачев суд да Хаим прича „из других“, а не само о другима? Какве су Хаимове „опрезности“?
  13. Ко је Заим? Какав је Заим у својим причама, а какав у стварности?
  14. Ко, поред Ћамила, има двоструки идентитет?

Фјодор Достојевски, Злочин и казна

  1. Прикажите портрет младића који је постао убица. Које животне околности су га навеле да постане злочинац? Наведите, укратко, те околности.
  2. Како је на Раскољникова, који се спремао за убиство, деловао разговор непознатог студента у кафани са официром у коме студент признаје да би он стару лихварку могао да убије „без икакве гриже савести“?
  3. Шта је Раскољникова највише потресло у писму које му је мајка упутила у Петроград у вези са Дуњином веридбом за Лужина? Какву је одлуку у вези са тим донео? Чијом судбином је био подстакнут да такву одлуку донесе?
  4. Покажите да Раскољникова не погађа само несрећа његових најближих, већ свих који пате. Образложите.
  5. Размислите о сцени када Катарина Ивановна Мармеладова тера децу да на улици играју за новац. Каква осећања буди сцена у вама
  6. Које место у роману, а у вези са Мармеладовима и односом Раскољникова према њима, сматрате најдраматичнијим?
  7. Који су мотиви покренули Раскољникова на убиство? Које мотиве он пред Соњом наводи као примарне? Који мотив сматрате најбитнијим покретачем Раскољникова на убиство?
  8. Шта мислите о Раскољниковој подели људи на вишу и нижу категорију: на великане(Наполеон) и ваши(старица коју је убио)
  9. По чему се види да је Раскољников опседнут фикс-идејом, да је психопата, мономан?
  10. Раскољников ипак нешто пребацује себи у вези са убиством старице? Шта и зашто? Шта нам то говори о његовој личности?
  11. Који је лик такође са психопатским особинама. По чему се те особине код њега препознају?
  12. Упоредите ликове Раскољникова и Свидригајлова.
  13. Сложеност Раскољникове личности види се већ на првим страницама романа. По чему се то може препознати? Размислите о значењу његовог сна о претученој кобилици. О чему размишља након тог сна, а уочи одласка да убије старицу?
  14. Како Раскољников преживљава припреме за убиство које намерава да почини? Прикажите сам чин убиства.
  15. Опишите прво појављивање Раскољникова пред властима. Образложите разлоге позивања и његово држање.
  16. Шта вам о Раскољникову говори чињеница да у новчаник убијене старице није ни завирио?
  17. У чему је занимљивост разговора између Раскољникова и судског истражитеља порфирија Петровича? Какав је њихов однос? Какав је утисак на вас оставио лик Порфирија Петровича? Да ли је понашање Раскољникова према њему оправдано или неоправдано?
  18. Ко је Миколка? Чиме је његов поступак мотивисан? Шта о томе мисли Порфирије Петрович? Како је његово признање  деловало на Раскољникова?

Цитати из дела:

„Постаните сунце, па ће вас сви видети”

„Ако нема Бога, све је допуштено.”

„Сви идеали овог света не вреде сузе једног детета.”

„Лепота ће спасити овај свет.”

„Бесмртан сам. Моја бесмртност је нужна једном чињеницом да Бог неће хтети да заувек угаси пламен љубави који се запалио за њега у мом срцу.”

„Жена је свака жена, па ма то била и калуђерица.”

„Глупан који је постао свестан да је глупан, није више глупан.”

„Кад би на земљи било све разумно, не би се ништа догађало.”

„Они који знају да говоре, говоре ретко.”

„Човек је тајна и загонетка, и ако читав живот проведеш у њеном одгонетању, немој рећи да си узалуд проживео век.           ”

„Сваки је човек пред свима и за све крив.”

„Христос је знао да човек не може да живи само од хлеба. Ако нема духовног живота, ако нема  идеала лепоте, човек ће да тугује, умреће, полудеће, убиће се или ће се препустити паганским сањарима.”

„Ако при свакој пријатељској услузи одмах мислиш на захвалност, онда ниси давао, већ продавао.”

„Не можете замислити каква туга и срџба обузимају душу када велику идеју, коју одавно поштујемо као своју светињу, дохвате невешти људи и извуку је на улицу пред глупаке какви су и сами.”

Јохан Волфганг фон Гете, Фауст

401px-delacroix_faust_1

  1. Образложите зашто је мотив погодбе водећа драмска окосница Фауста.
  2. Због чега је Фауст мета необичне погодбе?
  3. Објасните однос Господа и Мефистофелеса.
  4. Анализирајте однос Фауста и ђавола кроз дело. Припремити примере којима ћете то илустровати
  5. Размотрите Фаустову одлуку да склопи погодбу са Мефистом.
  6. Свестрано проучите лик Фауста.
  7. До којих сазнања Фауст долази током заједничког путовања са Мефистом? Коментаришите.
  8. Образложите лик Фауста као универзалног представника човечанства.
  9. Тумачите лик Маргарете и уметнички значај тог лика. Упоредите је са Офелијом.
  10. Проучите природу емотивног односа Фауста и Грете.
  11. Колико је Мефистофелес успео да овлада Фаустовом душом? Образложите.
  12. Које етичке, хумане и естетске вредности Гете афирмише у прочитаном делу? Коментаришите.

Михаил Булгаков Мајстор и Маргарита

Данило Киш Енциклопедија мртвих (избор)

Добрица Ћосић, Корени

ScreenHunter_01 Mar. 28 14.21[4]

  1. Одакле Ћосић узима грађу за свој роман? Који је временски период обухваћен овим романом? Шта је тема романа? На чему је тежиште дела? Које проблеме Ћосић захвата на породичном плану? Како писац са породичног прелази на национални план? Који проблеми доминирају на националном плану?
  2. Протумачите наслов романа и повежите са њим два суштинска питања романа: питање порекла и питање наследника.
  3. Где су корени породице Катића? Који догађаји су везани за настанак и порекло Катића? Зашто нас Ћосић обавештава о пореклу Катића? Ко је стабло ове породице? А гране? Колико генерација је приказао писац? Ко су представници прве, ко друге, а ко треће генерације Катића? Које епохе су приказане у роману? Какву слику о Србији писац даје кроз ове епохе? Који је основни покретачки мотив романа? Који егзистенцијални и морални мотиви настају из овог основног, покретачког?
  4. Обратите пажњу на композицију романа. Која је функција Пролога и Епилога у структури романа? Како почиње, а како се завршава роман? Ко почиње и завршава роман? Којом техником се Ћосић служи у излагању догађаја? Зашто је напуштен хронолошки ток? По ком приниципу се прича гради? У колико праваца се развија романескна прича? У којој је функцији приказивање текућег времена? А прошлости? Којим се уметничким поступком служи писац у приказивању прошлости?
  5. Окарактеришите Аћима Катића. Шта га покреће на акцију? Које га особености издвајају као сељачког вођу? Како се понаша у борби за своје политичке циљеве? Како се односи према сељацима? Који су узроци његових личних и политичких пораза? Зашто не може да се уклопи у ново време? Објасните његов однос према синовима? Због чега је разочаран у Ђорђа? А у Вукашина? Шта му је једина утеха? Наведите примере Аћимове националне искључивости.
  6. Објасните двојство у личности Ђорђа Катића? На ком плану је он моћник? Како манифестује своју силу и моћ? Шта је узрок његовог очаја? Када се види његова друга, несигурна страна? Који план преовлађује у роману? Објасните његов однос према Симки.  Какав му је однос према сину?
  7. Окарактеришите Симку. Где су њени корени? Објасните њен однос према Ђорђу. Зашто трпи његове увреде? О чему сања? Какав јој је став према прељуби? Зашто се подала Толи Дачићу?
  8. Којим идејама је надахнут Вукашин? Кога он представља? Шта га раздире? Када се преиспитује?
  9. Коју улогу има у роману Никола? Шта је то мистично и митско у његовој личности? Која га особеност чини сродним Аћиму? Која мутна сећања о очевој смрти носи? Како су та сећања личне и колективне несреће деловала на Николу? Пронађите примере Николине епске, хајдучке свести и менталитета. Када почиње његова деградација? Зашто га Ћосић слика као човека без места и датума  рођења и смрти, без презимена и корена? У какав симбол он прераста?
  10. Чији је представник професор Андра? На којим принципима је он одрастао? Која он разочарења доживљава? До каквог закључка о обреновићевској Србији долази?
  11. Окарактеришите Толу Дачића. Какав му је однос према Ђорђу? Када се осећа супериорнијим од газде? У којим тренуцима се јавља његова интимна побуна? Зашто она не прераста у сазнање о социјалној неправди?
  12. Који поступак користи Ћосић при приказивању конкретног свакодневног живота? Којим уметничким средствима се служи у приказивању унутрашњег духовног тока? Ко све приповеда роман? Утврдите функцију старца Николе као наратора.
  13. Пронађите елементе традиционалног и модерног проседеа у роману. Шта је то роман тока свести? Како Ћосић гради ликове? Како осветљава свесно и подсвесно код ликова?
  14. Обратите пажњу на језичко-стилске особености романа. Шта закључујете? Којим стилским средствима се користи Ћосић?

Милодраг Павић, Хазарски речник

373923_pavicf_ff

Да бисте се упутили у овај роман-лексикон, погледајте следећи линк: http://www.khazars.com

Свака група има на располагању по 15 минута да изнесе своју истину и наметне свој став судијама. Свака група ради презентацију за своје ставовe.

ПРВА ГРУПА СУДИЈЕ

  • О Милораду Павићу
  • Пронаћи Павићеву аутобиографију
  • Дела М. Павића
  • Ко су Хазари? (историјски)
  • Где се могу пронаћи неке чињенице о Хазарима
  • Структура романа (постмодернистички роман-лексикон)
  • Писац – књижевно дело – читалац
  • Мушки и женски примерак
  • Претходне напомене из Хазарског речника
  •  Након излагања трију група судије ће дати мишљење о томе да ли може да се прихвати било које од излагања као истинито да би донели закључак у постмодернистичком духу и завршили час истицањем универзалног значења дела. Након излагања група дефинишите став постмодерне према историјском знању. Објашњење примените на примеру романа-лексикона. Изведите универзално значење дела ослањајући се на описане сцене читања у њему.

ДРУГА ГРУПА – ЦРВЕНА КЊИГА (ХРИШЋАНСКИ ИЗВОРИ)

ПРВИ ВРЕМЕНСКИ СЛОЈ – СРЕДЊИ ВЕК: Принцеза Атех

Каганов сан и Хазарска полемика – Константин Солунски и Методије Солунски

ДРУГИ ВРЕМЕНСКИ СЛОЈ – 17 век:  Аврам Бранковић + Пекутин + Савест Никон +Аверкије  Скила

ТРЕЋИ ВРЕМЕНСКИ СЛОЈ – 20. век: Др Сук Исаило + Ван дер Спакови

ТРЕЋА ГРУПА – ЖУТА КЊИГА ( ХЕБРЕЈСКИ ИЗВОРИ)

ПРВИ ВРЕМЕНСКИ СЛОЈ – СРЕДЊИ ВЕК: Принцеза Атех

Каганов сан и Хазарска полемика – Сангари Исак, Јехуда Халеви

ДРУГИ ВРЕМЕНСКИ СЛОЈ 17. век: ловци на снове: Самуел Коен + Ефросинија Лукаревић

ТРЕЋИ ВРЕМЕНСКИ СЛОЈ – 20. век: Др Дороти Шулц  + Ван дер Спакови

ТРЕЋА ГРУПА – ЗЕЛЕНА КЊИГА (ИСЛАМСКИ ИЗВОРИ)

ПРВИ ВРЕМЕНСКИ СЛОЈ – СРЕДЊИ ВЕК: Принцеза Атех

Каганов сан и Хазарска полемика – Фараби Ибн Кора, Ал Бекри

ДРУГИ ВРЕМЕНСКИ СЛОЈ 17. век: ловци на снове: Масуди Јусуф + Ибн Акшани

ТРЕЋИ ВРЕМЕНСКИ СЛОЈ – 20. век: Др Муавија + Ван дер Спакови

НАПОМЕНА: Свака група чита Претходне напомене и Appendix I, II и завршну напомену.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s