Ma, bre, ovo-ono: Šta zapravo znače vaše omiljene uzrečice

Gde si bre čoveče, šta se radi? Evo, brate, vala ništa specijalno. Elem, kako je kod tebe, ovaj, kako su tvoji? Ma, dobro su, ništa specijalno. A tvoji? Super, rade i tako… Ono, pozdravi ih i, znači, javi se nekad. Aj važi, čujemo se!
Razgovor

Razgovor na ulici ne može da prođe bez upotrebe uzrečica, Foto: Profimedia.rs

Ovo je tipičan razgovor koji dvoje mladih ljudi razmene kad se sretnu na ulici, u bilo kom kraju Srbije. Zbog veoma česte upotrebe raznih uzrečica i doskočica, razgovor jezički zvuči veoma siromašno i neispravno, a još gore izgleda kad ga vidite u pismenoj formi.

S tim se slažu i stručnjaci iz oblasti srpskog jezika.

– Iako ih mnogi nazivaju uzrečicama, njihov zvaničan naziv u Rečniku srpskog jezika je poštapalice. One nastaju tako što se neka reč, koja postoji u jeziku i ima svoje značenje, počne koristiti i kad za to nema opravdanja. Često to govornici čine da bi „dobili na vremenu“ da nešto smisle, da dovrše neku misao. Međutim, nikad im uzrečica nije dobar sveznik. Neki je preuzmu od drugih. Obično se na kraju koristi nekontrolisano. Nema nikakvu stvarnu funkciju u jeziku, a kao rezultat korišćenja poštapalica dobijamo niži nivo jezičke kulture pojedinca i loš utisak o govorniku- smatra prof. dr Sveto Tanasić, direktor Instituta za srpski jezik SANU.

Svetlana Slijepčevič, istraživač-saradnik na istom institutu, dodaje da se ove česte reči u razgovornom jeziku, sve češće upotrebljavaju u pisanoj formi.

– Najčešće kažemo da su uzrečice, ili poštapalice, deo razgovornog jezika, ali njihova upotreba nije zanemarljiva ni u pisanoj formi, naročito u novije vreme, kad imamo u vidu pisanu komunikaciju na internetu. Tako dolazimo do pojave sve siromašnijeg pisma- smatra ona.

Uzrečice

Uzrečice, Foto: Profimedia.rs

Pa ipak, kako nam iz svog iskustva potvrđuje dr Tanasić, uzrečice se u srpskom jeziku nalaze oduvek, mada postoje neke koje su odraz novijeg vremena.

– Često se iznenadim kad u delima koja su napisana pre sto godina pročitam neke reči, izraze, uzrečice za koje sam mislio da su novijeg datuma. U svakom slučaju, reč „ovaj“ kao poštapalica duže se koristi od reči poštapalice „znači“, ova poslednja je ušla u modu u novije vreme – objašnjava on.

Takođe, za razliku od poštapalica „elem“ i „deder“, koje su nekad bile deo svakodnevnog govora Srba, danas se one koriste samo u nekim delovima naše zemlje, dok su u mnogim krajevima potpuno izbačene iz upotrebe. Za razliku od turcizma „bre“, s kojim se možemo susresti u narodnim pesmama i pripovetkama, a koji je i danas jedna od najčešćih poštapalica širom Srbije.

Značenje nekih uzrečica

Elem je turcizam, nastao od turskog „hele“ što znači „na koncu“. Ova rečca koja služi da uvede u dalje pripovedanje, možemo je, primera radi, zameniti sa i tako, dakle.

Vala je narodni oblik za hvala, kada se upotrebljava kao uzrečica, nema značenje, ali ukazuje na potvrđivanje i može se zameniti s „zaista“.

Bre je rečca i preuzeli smo je iz turskog jezika, uglavnom služi za isticanje pojedinih delova iskaza (rečenice). Znači skretanje pažnje, čuđenje ili ljutnju pred nečim.

Deder (ili de, der) je uzvik i uglavnom ima značenje podsticanja, dopuštanja ili opomene. Deder se upotrebljava isto kao (h)ajde (uzvik u službi imperativnog glagola), ali za razliku od (h)ajde, koje je više zapovedno, deder ima više molbeni prizvuk.

Ma se uglavnom ponaša kao i uzvici ama, ta, takođe, ne moraju se tretirati kao poštapalice, jer se obično koriste na početku rečenice i unose govornikov stav prema izrečenom. Na primer, „Dodaj mi to“ i „Ma dodaj mi to“ imaju isto značenje, ali ovaj drugi iskaz ima nijansu nestrpljivosti ili negodovanja i sl., tu nijansu upravo unosi ma.

Dabome je takođe turcizam i koristi se da potvrdi neko značenje u rečenici. Takođe, u nekim krajevima se kaže „dabogme“ i smatra se da je ono prvo nastalato, a da se „g“ vremenom u razgovoru izgubilo.

Iako nije u potpunosti utvrđeno koje uzrečice su nastale na kom govornom području Srbije, poznato je koje od njih su u različitim krajevima najpopularnije. Tako Beograđani najviše od svih Srba upotrebljavaju uzrečicu „brate“ i „znači“, a odmah za njima su Nišlije i Leskovčani koji „brate“ samo menjanju u „bate“ ili „batke“ (batko), uz dodatak veoma česte uzrečice „bre“. „Vala“ i „elem“ najčešće se koriste u Šumadiji, dok je „deder“ karakteristično za govor u zapadnoj Srbiji.

Razgovor

Poštapalice nestaju s bogaćenjem rečnika, Foto: Profimedia.rs

U kombinaciji s brojnim uzrečicama Srbi često koriste psovke i to, kako Svetlana kaže, oduvek. Po njenom mišljenju takve navike je veoma teško promeniti, ali ne i nemoguće.

– Mislim da je veoma teško izbeći uzrečice, ali se moramo truditi da ih izbegavamo, zato što one mogu skretati pažnju same na sebe, te tako uzrokovati da sagovornikov fokus pređe s teme na same uzrečice. One ne olakšavaju komunikaciju, naprotiv, otežavaju je. Naravno, to je ekstremni slučaj, kada ih neko mnogo i često upotrebljava. Poštapalice se mogu povući s bogaćenjem rečnika pojedinca, a to se najbolje radi čitanjem različite literature – smatra Sljepčević.

Direktor Instituta srpskog jezika SANU, dr Tanasić, dodaje da je ovakve „greške u govoru“ moguće odstraniti uz pomoć cele kulturne zajednice koja bi ukazivanjem na taj rastući problem podigla svest običnog građanina Srbije.

IZVOR: http://www.24sata.rs/ma-bre-ovo-ono-sta-zapravo-znace-vase-omiljene-uzrecice/7976

Ljubavi srpskih pisaca: Jovan Jovanović Zmaj

Jovan Jovanović, Zmaj Jova ili jednostavno Čika Jova, kako smo ga od milošte zvali kad smo bili deca, bio je uspešan u mnogim oblastima. Učen i čovek od pera, sklapao je stihove, sastavljao zbirke, uređivao časopise, a s druge strane bio odličan u svom lekarskom pozivu, kao i u bavljenju politikom. Pored svega toga, bio je čovek velikog srca za sve ljude koje je poznavao, a stihovima se branio od nesreće koja ga je pogodila i svih zala ovoga sveta. Njegove zbirke “Đulići” i “Đulići uveoci” ostali su kao jedini svedok prevelike sreće i još veće nesreće koju je spoznao za života Jova Zmaj. Kao i Ruža, devojka kojoj je sam izmislio ime i posvetio joj svoje natrajnije i najlepše stihove.

Susret dvoje mladih odigrao se kada je Jovan već bio diplomirani pravnik u kasnim dvadesetim. Naime, njegova sestra od tetke, Pava Nešković, razbolela se, a negovala ju je ni manje ni više nego buduća Jovina ljuba, mlada Eufrosina. Prilikom jedne posete sestri, devojče zapade pesniku za oko, te ovaj učesta sa posetama više zbog nje, nego zbog same bolesnice.

Kako ga još od detinjstva prati jedna nezahvalna osobina – stidljivost, mladi poeta se ne usuđuje da razgovara sa Eufrosinom. Posmatra je iz prikrajka, a osećanja pretače u pesmu. Međutim, ni u pesmi nema hrabrosti da se obrati direktno njoj koja je “anđeo po duši, anđeo po liku”, već nežne stihove upućuje bolesnoj sestri u kojima daje tek naznake zbivanja koje se odigravaju u njegovom srcu. Наставите са читањем

Најкраћа прича на свету од шест речи, Ернест Хемингвеј

Кажу да су велики умови једноставни. Да размишљају на једноставан начин.
Својевремено је дао савет младом колеги:

„Најважније што сам научио о писању је да никада не пишеш превише одједном. Никада немој да исцедиш све из себе. Остави мало и за следећи дан. Најбитнија ствар је да знаш када да станеш. Када ти још увек иде добро и дођеш до интересантног дела, а знаш шта ће се после десити, време је да се зауставиш. Онда га остави на миру и не размишљај о томе. Нека твоја подсвест одради посао. Следећег јутра, након доброг сна и када се осећаш свеже препиши оно што си написао дан раније и опет се заустави на другом врхунцу интересовања. На тај начин добићеш много интересантних места у роману и никада се нећеш заглавити“.

Оно што је мало познат куриозитет о Хемингвеју јесте и догађај из његове младости, односно са почетка његовог књижевног стваралаштва. Током разговора са пријатељима у кафани, рекао им је да је могуће написати причу од тек неколико речи.

Његови пријатељи, наравно, били су неповерљиви и вртели су главом. Чак су се опкладили и свако од њих је уложио по 10 долара.

Хемингвеј је узео салвету са стола и на њој написао шест речи. Није их прочитао наглас, већ је проследио салвету до пријатеља који је седео до њега. Овај је прослеђивао даље.

Потом су се сви сагласили: „Да, у праву си, заиста је могуће!“.

наравно прича је могла садржати и нешто више, али ови шест бираних речи терају сваког од нас да направимо властити наставак:

„На продају. Ципелице за бебу. Неношене“.

Љубави српских писаца – Милан Ракић

Prethodne tekstove iz serijala “Ljubavi srpskih pisaca” možete pronaći ovde.

Reči koje imaju boju zlata činile su fini lančić simbolističke, eruptivne poezije koju je stvarao književni um – Milan Rakić. Rođen je 1876. godine u Beogradu, naučen pravnim veštinama u Parizu, njegove prve sonete krasio je pseudonim Z. Pored pesama, pisao je i pozorišne recenzije, bio je dobrovoljac u Prvom balkanskom ratu, imao je bogatu diplomatsku karijeru i jednu Milicu prišivenu za kožnu postavu.

Rakićeva izabranica odavala je utisak “dostojne životne saputnice, govorili su da je lepa kao san i otmena kao kneginja koja zna svoje mesto, svoju ulogu i svoje dužnosti”.

Jedan ponedeljak i prijem kod zajedničkog prijatelja spojio je dva oka, dva srca stopio u jedno, tada je nastala i pesma “Oda ukosnici”, koju je Milica izgubila. Dobrotvorni bal, Milica u dugoj haljini na tufne, diplomatsko pitanje britkog Milana Rakića:

  • Šta treba uraditi kada se devojci ispreči grana na putu? – upita Milan, siguran u ono što čini.
  • U tom slučaju granu treba preskočiti – odgovori mlada Milica, naslućujući da neće zadugo biti sama.

Ovaj kratak dijalog rezultirao je poljupcem u ruku, kavaljerskim šarmom i valcerom ljubavi. Vraćajući se kući nakon bala, Milica je u kočijama plakala zajedno sa sestrom, a nakon sedam dana Milan je došao u njenu kuću da je zaprosi. Venčali su se 1905. godine i ostali zajedno više od tri decenije. Njihov dom krasio je topli sklad, nežna zrelost i posvećenost, dečačke šale i noći inspirisane mirisima strasne ljubavi.

“I sav zasenjen pred čudesnim sjajem
lepote tvoje, slab, bez jednog daha,
kao da svakog časa život dajem,
prilazim tebi pun pobožnog straha.” Наставите са читањем

Сигурнетица

Наградни конкурс пројекта „Сигурнетица“ трајаће од 1. септембра до 1. октобра 2014. године. Предвиђено је такмичење у три категорије. Такмиче се ученици свих основних школа (7. и 8. разред) и свих средњих школа у Србији.

  1. Наградна категорија је категорија филма (клипа) на тему „Безбедност деце на Интернету“.  Филм би требало да буде снимљен или да се састоји од фотографија које су ваше власништво, дакле битно је поштовати ауторска права. Сваки рад пријављује један ученик. Број радова које један ученик може послати је неограничен.

Више о конкурсу и безбедности на интернету прочитајте на линку

http://www.sigurnetica.com/nagradni-konkurs/

Да ли писање смс порука негативно утиче на граматику

ДА ЛИ ПИСАЊЕ СМС ПОРУКА НЕГАТИВНО УТИЧЕ НА ГРАМАТИКУ

 

Da li pisanje SMS poruka negativno utice na gramatikuDa biste bolje videli sadržaj ovog infografika, kliknite na njega kako bi se uvećao.

O uticaju interneta na jezik govorio je i Dejvid Kristal, ugledni britanski lingvista i akademik (kod nas poznat kao autor Kembričke enciklopedije jezika) u knjizi  Txtng: The Gr8 Db8 iliTeksting: velika debata.

Ovde poslušajte na koji način Dejvid Kristal posmatra ovaj problem.

ИЗВОР:http://engleskiprevodilac.wordpress.com/

 

Ученици мешају српски и енглески

УЧЕНИЦИ МЕШАЈУ СРПСКИ И ЕНГЛЕСКИ

 

Ученици основних школа слабо познају правописна правила српског језика, имају осиромашен лексички фонд, не употребљавају правилно знаке интерпункције и у својим саставима на српском користе речи из енглеског језикa.

Наставите са читањем